Промијенио 12 екипа

ДЕРВЕНТA - Зимску паузу Aлександар Раилић, првотимац Црвене земље из Нове Веси, проводи у породичној атмосфери, са родитељима у родној Дервенти.

Редовно прати наступе свих дервентских спортиста и прижељкује популарне турнире у малом фудбалу, јер ће и ове зиме слободно вријеме прекраћивати овим, за њега такође привлачним спортом.

Да ли му се у глави мотају мисли о промјени клуба није одговорио, али знајући за његову навику, неће бити изненађење уколико на прољеће обуче дрес неког новог клуба.

- Почео сам у подмлатку мјесног Текстилца, још прије рата, а прва станица послије матичног колектива био је Полет из Брода. Касније сам промијенио много клубова и свугдје стекао лијепе успомене. И минуле године, проведене у Црвеној земљи, радо ћу се сјећати, јер сам био члан друголигашке шампионске генерације која је прољетос "прошетала" до вишег степена такмичења - рекао је Раилић.

У богатом спортском картону овог 30-годишњака су још Љубић, Модрича Максима, сарајевски Жељезничар, Радник из Бијељине, Ливар из словеначког мјеста Иванчна Горица, затим ГОШК из Габеле, мостарски Вележ, Крајина из Цазина, бањалучки Борац, поново Љубић, па Црвена земља.

- Када бих издвајао меч каријере, онда је то свакако финале Купа БиХ, 26. маја 2004. године на стадиону "Кошево". Тада сам наступао за Модричане, а играли смо против бањалучког Борца. Било је 1:1, а у извођењу пенала били смо бољи, па смо изашли на европску сцену. Тадашњи тренер Митар Лукић рекао је да и ја изводим једанаестерац, при чему сам био прецизан, дајући допринос успјеху Модричана - присјећа се незапослени професор физичке културе.

Раилић је био кадетски репрезентативац Републике Српске код селектора Велимира Сомболца, а носио је и дрес олимпијске селекције БиХ. Најчешће наступа на позицији лијевог бека и лијевог везног, а оно што га посебно краси је борбеност.

Уз спортски, Aлександар успјешно носи и судијски дрес. Положио је за арбитра и већ води утакмице Међуопштинске лиге Добој. Фудбал је његово опредјељење, а када објеси копачке о клин, о чему још не размишља, посветиће се, каже, и тренерском позиву. До тада ће, нада се, наћи запослење као свршени ДИФ-овац.

Отац и брат

Уз многе стручњаке, којима је захвалан за своје фудбалско напредовање, дужник је, како каже, и родитељима, а посебно оцу Бори који је био уз њега и у оним мање лијепим тренуцима, када је ваљало пребољети поразе у неким важнијим утакмицама. И његов млађи брат Бојан годинама је у фудбалу, али са много мањим бројем промијењених клубова. Првотимац је друголигаша Жупе Суперпетрол из Милосаваца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.