Приказан посљедњи дио серијала Правила игре

Српски "богаташи" могли би да откупе дуговања банкама и тако дођу у ситуацију да имају приоритет при откупу акција два најпопуларнија српска клуба, Црвене звезде и Партизана

БЕОГРAД - Српски бизнисмени чекају погодан тренутак, како би преузели два највећа српска фудбалска клуба, Црвену звезду и Партизан, а један од начина за то је да откупе нагомилане дугове. У шестом, посљедњем дијелу серијала "Правила игре" емисије "Инсајдер" телевизије "Б92", изнесена је претпоставка да би српски "богаташи" могли да откупе дуговања банкама и тако дођу у ситуацију да имају приоритет при откупу акција два најпопуларнија клуба.

Према Нацрту закона о спорту, спортски клубови могу да се трансформишу само у акционарска друштва, а приоритет при расподјели акција имаће повјериоци.

"Инсајдер" је дошао до података да је под хипотеком стадион Црвене звезде за више од 13 милиона евра кредита који су узети код разних банака. Пошто је мало вјероватно да ће банке жељети да имају удио у власништву клуба, оне ће своја потраживања уступити некој другој заинтересованој страни.

Министар спорта и омладине Снежана Марковић-Самарџић за "Инсајдер" је рекла да ће власти у том процесу провјеравати поријекло капитала. Други сценарио, о коме је причао бивши фудбалски судија и инспектор за привредни криминал Драгомир Тановић, јесу извјесне признанице, по принципу "дао сам ти паре, а ти ми дугујеш". - Рачуни клубова су у блокади, а људи се баве признаницама, на којима се, по правилу, износи "надувавају".

На тај начин се заправо капарише клуб, а особа која да паре стиче предност приликом откупа акција - рекао је Тановић. Речено је и да Спортско друштво Партизан има чак 30, а фудбалски клуб 13 фирми које су регистроване на адреси Хумска 1 (ћерке фирме), као и то да су Црвена звезда и Партизан заједно држали телефонску игру на срећу "Бинго".

"Црно-бијели" су деведесетих година новац зарађивали чак и од хот-лајна, а имали су или још имају предузећа која се баве штављењем коже, тражењем несталих лица, трговином кафом, чајем, бојама, стаклом, бијелом техником, авиокомпанију, рентакар, ауто-школу. - Имали смо десетак фирми, али била је то више социјална прича.

Запошљавали смо људе, да нам као нешто донесу, али нисмо имали профит. Било је ту неколико ауто-школа, керамика, материјал Бореа или Ореа, како се већ звао, али то је све радило траљаво - изјавио је за "Инсајдер" некадашњи предсједник Партизана Иван Ћурковић. Поређења ради, слично је било и на подручју Суботице, гдје поменути Тановић ради као полицајац.

- Постојале су компаније које су имале и по 20, 30 ћерки фирми. Већина тих предузећа које смо контролисали била су проблематична. Постојала су једно вријеме, а онда су се гасила и служила су углавном за прање новца - нагласио је Тановић.

Власт У посљедњем наставку серијала "Правила игре" наведено је и да су клубови од 1945. до данас били у спрези са свим властима, односно да су високи политички и полицијски функционери сједили у управама Црвене звезде и Партизана, те да је то разлог што није постојала озбиљна контрола пословања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.