Приједорчанка Вања Радић блиста у Финској

ПРИЈЕДОР - Кратку паузу, у елитном првенству рукометашица Финске, голман екипе AИФК из Туркуа Вања Радић искористила је да посјети родни Приједор.

Скромна дјевојка, рођена 1983. године, захваљујући таленту, али и упорном и поштеном раду, направила је завидну интернационалну каријеру, а у скандинавској земљи, у средини, гдје живи десетак одсто Швеђана, па се град зове и Обо (равноправна су оба језика) заблистала је пуним сјајем. Екипа, која је прошле сезоне била посљедња, њеним и доласком тренера, Француза Томаса Хуверта, тренутно је петопласирана, а играла је и у полуфиналу већ завршеног Купа.

- Отишла сам сасвим случајно, пошто сам током екскурзије, посредством пријатеља коју су студирали у Хрватској, ступила у контакт са селектором Финске Биргитом Лидхолм. Она ме је препоручила челницима клуба који су ме позвали и постала сам њихов члан. Својевремено сам била на проби у Норвешкој и умало да не останем у Оралду, међутим могли су да региструју једну инострану играчицу, а био им је потребнији бек. У Финској цијене чињеницу да сам у Бањалуци завршила Вишу тренерску школу, стекла и дипломе за завршен спортски менаџмент и спортског физиотерапеута - масера. Због тога тренирам голмане првог женског тима, али и јуниоре и јуниорке клуба, који је, иако аматерски, три пута по организацији и условима, изнад свих на просторима БиХ - рекла је Вања Радић.

Занимљиво је да је бранила за двије репрезентације, у једној званично, а за другу у незваничним утакмицама.

- За репрезентацију БиХ наступала сам 2006. године у Високом, када смо освојиле "Челенџ трофеј", а потом у чешком Чебу у два дуела квалификација за Европско првенство. Посебно искуство имала сам 2010. године када сам на препоруку прослављеног рукометаша и тренера Aбаса Aрсланагића у главном граду Катара, Дохи, бранила у два сусрета ове земље против Сирије, али незваничног карактера. Послије двије побједе, са веома повољном финансијском понудом могла сам остати, али сам се већ договорила о сарадњи са Локомотивом у којој сам жељела да браним - нагласила је Вања Радић.

Како је за евентуални нови репрезентативни ангажман по прописима EHF-а и IHF-а, потребно да прођу три године од посљедњег званичног наступа за претходну селекцију, реално је очекивати да веома брзо добије позив да носи дрес репрезентације Финске.

- Била сам спремна да помогнем и селекцији БиХ, која готово и да нема учешћа на међународној сцени, а именована сам за тренера голмана кадетског узраста. Aли, овдје као да нико не размишља о женском рукомету - наставила је Вања Радић.

Тренутно се одмара у породичној кући у насељу Горњи Орловци у пријатном окружењу својих ближњих, прије свих седмогодишњег братића Филипа, који се не одваја од ње.

- Похвалила бих мој први клуб "Миру", која је освојила титулу јесењег шампиона БиХ. Многи ме ових дана питају да ли се мислим враћати у Приједор, али то за сада није реално. Највјероватније нећу још дуго играти, али желим да останем у рукомету. Едуковала сам се и желим да се докажем у тренерском послу. Идеја ми је да у Финској, гдје је хокеј спорт број један, али се све више улаже у рукомет, дам свој допринос радом са најновијим методама тренинга. Споразумијевам се на енглеском, али ћу кроз курс финског, који похађам, своје знање преносити говорећи на једном од најтежих језика на свијету -  додала је Вања Радић.

Каријера

Вања Радић каријеру је почела 1997. у "Мири", а са Приједорчанкама је учествовала 2003. у освајању титуле првака и Купа Републике Српске. Једну сезону је за овај клуб играла и у Премијер лиги БиХ.

- Потом сам се отиснула у иностранство и већ прве сезоне чувајући мрежу Aрене из Пуле по статистици сам била најбољи голман у Лиги Хрватске. Од 2005. до 2008. године наступала сам за клуб Кутјевачки подруми из Славонске Пожеге, а од 2008. до 2010. поново сам била међу стативама Пуљанки. Прије одласка у Финску, у сезони 2010/11 сам бранила за загребачку Локомотиву - истакла је Вања Радић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.