Прије 40 година рукометаши Борца постали прваци Европе: Голић: Ноћ за сва времена

У прелијепој прољећној ноћи за незаборав своје име међу бесмртне уписали су: Абас Арсланагић, Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Добривоје Селец, Недељко Вујиновић, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Зоран Равлић и Боро Голић. Управо се посљедње наведени, али никако мање важан, члан златне генерације тренера Пере Јањића подсјетио највећег успјеха неког бањалучког клуба у историји спорта.

- Ух, давно је то било, али успомене не блиједе. Иако, нажалост, не постоји снимак финалног меча, заједно са својим саиграчима с времена на вријеме присјетим се детаља, не само финала него и комплетног пута до меча у "Борику". Ипак, меч против Фредериције памтићу до краја живота. Пуна дворана, атмосфера никад боља, ми жељни трофеја који нам је измакао минуле године. Противник добар, али ми "за длаку" бољи, захваљујући прије свега феноменалном Абасу Арсланагићу - присјећа се Голић.

Можда и јачи утисак од самог меча на Голића је оставио утисак додјеле пехара и славље послије меча.

- Сјећам се славља као да је јуче било. Додјела пехара и касније славље у хотелу "Босна", слике су које остају за цијели живот. Били смо хероји, гдје год бисмо се појавили ништа нисмо плаћали, све је било отворено и доступно за прваке Европе - рекао је Голић.

Спортисти су у то вријеме били највећи бренд Бањалуке. Поред рукометаша одличне партије пружао је боксер Маријан Бенеш, кајакаши су доносили медаље са свих такмичења, фудбалери играли финале Купа Југославије...

- Нисмо размишљали о новцу, иако је било лијепо када добијете неки динар. У младости смо играли за ћевапе, а те 1976. године, када смо освојили све што смо могли, од награде смо могли купити машину за веш. Био је то велики новац у то вријеме. Неки су добили стан, неки аутомобил, није све ишло кроз новац. Наравно, ништа не може да се пореди са овим данас. Новак Ђоковић је рецимо зарадио 100 милиона долара, али с обзиром на спектакл који прави, сва одрицања и новац који се сада врти у спорту можда то и није нереално - рекао је Голић.

Легендарни рукометаш и тренер годинама живи у Монпељеу, захваљујући рукомету прошао је цијели свијет, а на свим меридијанима и паралелама чуо је за једно име.

- Борац. Гдје год да се појавим и поменем Борац, сви знају ко смо и шта смо. То је највећи успјех моје генерације - нагласио је Голић.

Бањалучки великан посљедњих година пролази кроз можда најтежи период у историји, али се полако назире свјетло на крају тунела.

- Видим да иде на боље. Јединио савјет који има да пренесем људима који су сада у клубу, јесте да се окрену својој школи. Мањак новца јесте отежавајућа околност, али није све ни у томе. По талентима смо познати широм свијета. Па Французи, Шпанци су годинама преписивали од нас, а сада су на врху. Имају одличну школу спорта и то им се исплаћује - закључио је Голић.

Из Рукометног клуба Борац м:тел јуче су саопштили да ће пред крај сезоне организовати пригодну манифестацију у част обиљежавању овог трофеја, али и 25. годишњици од освајања Купа ИХФ.

****

БОРАЦ 17 (11)

ФРЕДЕРИЦИЈА 15 (7)

Дворана: "Борик" у Бањалуци.

Гледалаца: 5.000.

Судије: Херберт Хеншел, Петер Хенфус (ДР Њемачка). Седмерци: Борац 3 (2), Фредериција 3 (2).

Искључења: Борац 6, Фредериција 2 минута.

БОРАЦ: Арсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2 (1), Вукша, Унчанин 2, Поповић 1 (1), Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.

ФРЕДЕРИЦИЈА: Јеппесен, Ф. Хансен 3 (1), Хајдерман, Ниелсен 3 (1), Соренсен 1, Јунгланд 1, А. Хансен, Андерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2. Тренер:

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.