Преминуо легендарни Милан Галић

Легенда Партизана и српског фудбала Милан Галић преминуо је у суботу у 76. години живота.

Галић је велики траг оставио у београдском Партизану, а ’црно-бијели’ су на званичном сајту одали посљедњу почаст једном од највећих играча у историји.

Члан Партизана постао је 1959. године и од првог дана показао своје голгетерско умијеће.

На 150 првенствених утакмица постигао је 75 голова за Партизан, што је невјероватан просјек од 0,50 голова по утакмици.

С Партизаном је освојио 4 титуле првака Југославије (1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65) и био дио чувене генерације “Партизанових беба” која је играла финале Купа шампиона у Бриселу 1966. године. Ту сезону Галић је провео у ЈНА, па је одиграо само 3 утакмице у најјачем европском такмичењу и постигао 2 гола.

За Партизан је одигао укупно 288 утакмица и постигао 179 голова.

За репрезентацију Југославије, Милан Галић је на 51 утакмици постигао 37 голова, па је тако други стрелац у историји националног тима, само један гол иза Стјепана Бобека.

Ретко који свјетски играч се може похвалити таквим просјеком голова у националном тиму – 0,725 погодака по утакмици.

За репрезентацију је дебитовао 31. маја 1959. године у квалификацијама за ЕП против Бугарске на Стадиону ЈНА и већ у првом минуту постигао гол. Учесник је Олимпијских игара у Риму 1960. године, гдје је са југословенском репрезентацијом освојио златну медаљу, а куриозитет је да је на свакој утакмици олимпијског турнира постигао по гол. На крају, подјелио је награду за најбољег стрелца Игара са Данцем Нилсеном.

На Свјетском првенству у Чилеу 1962. године на пет утакмица Милан Галић је постигао три гола. Те 1962. године проглашен је за најбољег југословенског спортисту у анкети ЈСЛ “Спорт”.

Милан Галић није се одликовао нарочитом висином, али је посједовао хитрину, агресивност, стабилност у дуелима, изузетан осјећај за гол и неустрашивост, и прије свега одличну технику.

Југословенски клупски фудбал и Партизан је напустио 1966. и са великим успјехом је играо за белгијски Стандард Лијеж и француски Ремс. Један је од фудбалера који није запоставио школу, још као играч Пролетера је завршио гимназију, а по повратку у Југославију 1973. године завршио је правни факултет и до пензије је радио у ФСЈ као правник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.