Поносних и успјешних 35 година Шотокана

БАЊАЛУКА – У суботу, 21. марта навршава се пуних 35 година од оснивања Школе каратеа Карате клуба Шотокан, који је био прва легална школа овог спорта на простору тадашње Југославије.

ФАКТИ

• Велики број чланова Шотокана факултетски образован
• Освајане медаље на највећим свјетским смотрама

Овај велики јубилеј клуба из Бањалуке је показатељ да упорност једног човјека може да изњедри велики број квалитетних такмичара, али и сјајних резултата. А, управо за сјајна остварења Шотокана у протекле три и по деценије припадају оснивачу и тренеру овог клуба Рајку Врањеша, који гази већ осму деценију, а у овом борилачком спорту је још од 1969. године.

Златна плакета

За све што је остварио у тих 57 година посвећених каратеу недавно је добио велико признање. Наиме крајем фебруара Карате савез БиХ му је уручио Златну плакету као израз трајне захвалности за године преданог рада, истрајности, доприноса развоју и афирмацији карате спорта.

- Поносан сам на ово признање, али њега сигурно не би било да 21. марта 1991. године није основана Школа каратеа Карате клуба Шотокан. Она је тог дана регистрована у Сарајеву, код покојног Салка Ћурића, код кога се годинама ишло на семинаре и едукцију. Њему као и Душану Дачићу са којим сарађујем више од 30 година дугујем велику захвалност што смо уопште успјели да опстанемо свих ових година - нагласио је мајстор црног појаса осми дан, Рајко Врањеш.

Ратна дешавања

Иако је била планирана као велики пројекат, ратна дешавања на простору бивше Југославије, а потом и на простору БиХ су умногоме пореметиле прве године рада.

- Било је тешко тих првих година, али смо ипак успјели опстати. А, сада са поносом могу да кажем да је кроз нашу школу каратеа у ове три и по деценије прошло је више од 3.500 полазника од којих је најмање 2.000 освајало медаље на неким такмичењима. Међу њима је било и оних којима су припала најсјајнија одличја на свјетским и европским првенствима, свјетским куповима... – наставио је Врањеш.

Најбољи појединци

Тешко је међу толиким бројем каратиста издвојити најбоље, али искусни карате стручњак је споменуо неколико имена.

- Наш најбољи ученик је сигурно некадашњи европски првак и вицешампион свијета у катама Александар Михајловић, који данас живи и ради у Америци. Не смијемо заборавити свјетског првака Драгана Босанчића, Милицу Гргић, Стефана Кесера, Бориса Аљетића, Анђела Гузијана, Далибора Томића....  Ту су и још многи други, али ето издвојио сам можда и најуспјешније у ових 35 година – рекао је Врањеш.

Поносан је не само на спортске резултате, већ и на чињеницу да су данас већина њих зрели људи, који чине окосницу друштва.

- Велико задовољство ми је што је добар дио наших каратиста данас факултетски образован, барем њих 70 одсто и запослени су у свим професијама – нагласио је Врањеш.

Немају клупске просторије

Успјех Шотокана добија на значају када се зна да овај клуб у тих 35 година није никада званично имао своје просторије.

- Имамо рјешење од Скупштине града Бањалука да су нам уступљене просторије код Гимназије, које данас користи Боксерски клуб Славија, али никада нисмо у њих уселили. И тако наша борба са вјетрењачама стално траје. Љети тренирамо на отвореном, у парку, а зими се сналазимо. Неколико посљедњих година имамо термине у малој сали дворане "Борик". Волио бих да једног дана добијемо своје просторије и да ови наши силни пехари, медаље и признања од којих је већина у подрумима коначно угледају свјетлост дана и да буду изложена на понос свих генерација Шотокона – рекао је Врањеш.

Бројна признања

Резултати чланова Шотокана нису остали незапажени нарочито у Бањалуци.

- Четири пута смо бирани као најбоља спортска школа на нивоу града, неколико пута наши такмичари су проглашени најперспективнијим спортистима. Због тога сам изузетно поносан, баш као и на чињеници да су баш у нашем клубу најмлађи носиоци црног појаса постали Стефан Кесер и Марија Кичић. Тада су имали само по девет година – изјавио је Врањеш.

Тешко му је што се више не одржава турнир, који је организовао овај клуб.

- Успјели смо четири пута да будемо организатори турнира "Бан Тиса Милосављевић", али једноставно нисмо успјели више да га организујемо због финансијских разлога. Бан Тиса Милосављевић је баш много задужио Бањалуку и штета што више нема турнира са његовим именом - додао је Врањеш.

Други спортови

Тренер Школе каратеа Карате клуба Шотокан Рајко Врањеш поносан је на чињеницу да су неки од његових каратиста касније промијенили спорт и направили успјешне спортске каријере.

- Сигурно најбољи изданак Шотокана у другом спорту је рукометаш Владимир Врањеш, који је направио стварно сјајну каријеру. Не смијемо заборавити ни фудбалере Бориса Аљетића и Анђела Гузијана, који су играли и у премијерлигашким клубовима – истакао је Врањеш.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.