Петар Јокановић једини странац у исландској првој лиги за рукометаше: Срећу пронашао у земљи чуда

БАЊАЛУКА - Мало је земаља на свијету, можда чак ниједна која је толико рукометна као што је Исланд. Почевши од дјечице која су тек учврстила кораке, па до сиједих и проћелавих глава, буквално сви житељи земље од 300 и кусур хиљада становника обожавају овај спорт који им је кроз историју донио много радости.

Е сада, када одете у такво окружење и будете проглашени најбољим голманом сезоне сигурно је да много вриједите. Управо у томе ужива Петар Јокановић, момак из Котор Вароша, који је прву лопту одбранио у локалној Младости, а сада чува мрежу једног од најбољих клубова државе чувене по производњи рибе, ИБВ Вестманеје. Иако тек улази у најбоље голманске године Јокановић је већ много тога претурио преко главе, спознао колико је тежак рукометни хљеб, а срећу је пронашао 3.500 километара далеко од куће.

- Оно што проживљавам претходних шест мјесеци је стварно нешто чему сам се најмање надао. Признајем да сам био мало скептичан, али су испали фер јер су ме пред потписивање уговора звали да дођем пет, шест дана да видим да ли ћу моћи да се привикнем. Љетос када сам дошао били су ти дуги дани, сада су поларне ноћи, сунце излази око 11.30, а залази око 15.30. Углавном је сумрак, не види се најбоље, а није ни ноћ, али то њима не смета. И ја сам се навикао послије одређеног времена иако сам на почетку морао да спуштам ролетне како бих заспао. Сада је све у реду, посебно јер сам наишао на људе који су ме прихватили као свог иако сам, вјеровали или не, једини странац у првој исландској лиги - почео је причу Јокановић.

Острвце Вестманеја овдашњој јавности познато је од прије неколико година када су фудбалери Црвене звезде играли против истоименог клуба. Ипак, најважнија споредна ствар на свијету је у другом плану јер око 5.000 житеља једва чека утакмицу рукометаша.

- Када смо домаћини вријеме у граду буквално стаје. Сви се преселе у дворану, па неријетко имамо подршку око 2.500 навијача што би значило да нас бодри половина становника. Мислим да тако нешто не може да се доживи нигдје на свијету. Мој клуб је прије двије сезоне освојио све трофеје и ове смо проглашени за једног од два фаворита, али смо имали мало пехова у првом дијелу сезоне. Неколико повреда довело је до непланираних киксева, али смо се прибрали у финишу и направили добру серију, у другом дијелу сигурно ће бити много боље јер смо стварно добар тим. Имамо три момка који су играли у Бундеслиги, неколико репрезентативаца... Најважније је да будемо међу четири екипе како бисмо имали добру позицију пред плеј-оф - рекао је Јокановић.

Колико се тешко прилагодити велеграду, толико је тешко доћи из потпуно друге културе у мало мјесто гдје се практично сви међусобно познају. Сјеверњаке бије глас да су прилично хладни и резервисани, али је и то мало другачије на овом примјеру.

- Вестманеја је буквално велика породица. Јако су међусобно везани, нису баш отворени према странцима и туристима, помало су зачаурени, али за оног кога прихвате спремни су да дају све. На срећу мене су прихватили од првог дана. Ако имам било какав проблем, прискоче у помоћ. Неколико пута смо ишли и на ручак, док је одлазак у паб по завршетку утакмице традиција коме ником не пада на памет да је руши - рекао је Јокановић.

Оно што га је посебно фасцинирало јесте начин и организација рада.

- Дјеца од четири године укључују се у спортске секције, зато није ни чудо што су успјешни иако имају врло малу базу. Ја три пута седмично радим са клинцима од четири до десет година у школи. Не оптерећујемо их много рукометом, битно је да се играју на прави начин, а тренери врло брзо препознају ко је таленат. Онда најбоље одвајају у посебну секцију и усмјеравају ка рукомету. Резултати показују да ријетко када гријеше - објашњава наш саговорник.

Исланд је земља чуда природе. Гејзири, водопади, вулкани су на сваком кораку, а све што видите на једном острву врло тешко је уочити на другом мјесту.

- Буквално чудо. Нисам имао времена да упознам земљу колико бих волио, јер до Рејкјавика имам два часа вожње трајектом па аутомобилом. Ипак, имао сам срећу да видим аурору бореалис, то је нешто неописиво, нешто што се памти. Такође вјетар је снажан, понекад дува и до 200 километара на час, али никада нисам видио откривену кућу или оштећен објекат. Клима је прилично сурова, али су се потрудили да искористе све што им је природа дала. Тако гејзире и изворе топле воде користе за гријање које је бесплатно, а испод путева имају топловоде, тако да је асфалт увијек сув - рекао је Јокановић.

Цијене су за наше услове прилично високе, али за становништво Исланда и нису с обзиром на висок стандард.

- Мислим да је минимална плата 2.000 евра када претворимо њихове круне у европске новчанице, па онда литар горива по цијени од 1,5 евра испадне јефтин. Ни продавнице нису прескупе, за разлику од ресторана. Ручак за двије особе немогуће је платити мање од 70 евра - закључио је Јокановић.

Момак из Котор Вароша осим што је играо у клубовима из БиХ бранио је у Румунији и Луксембургу, а нада се да ће једног дана доћи вријеме да се опроба у њемачкој Бундеслиги.

- Гледајући из ове перспективе направио сам грешку одласком у Луксембург јер сам стагнирао као играч. Исланд ми је дошао као препоручен. Много сам напредовао, струка је одлична, тако да сам већ имао неких понуда из јачих лига. Имам уговор на годину плус годину, они су вољни да већ сада продужимо сарадњу, али ћу да сачекам. Ко зна, можда стигне позив из Бундеслиге, никада не знате шта носи сљедећи дан. Да ми је неко прије само двије, три године причао да ћу завршити на Исланду тешко да бих му повјеровао - закључио је Јокановић.

Акине књиге

Иако нема прилику да се дружи са људима из региона, Јокановић је већ првог дана нашао књиге са наших простора. И то чувеног голмана Абаса Арсланагића, који га је својевремено довео у Борац из Котор Вароша.

- Тренер голмана Сигмад Оскарсон, иначе бивши репрезентативац, има све књиге чувеног професора. Одмах ми га је поменуо и показао литературу. Необично цијени нашу школу. И главни тренер Ерлингур Ричардсон, који је са Фуксе Берлином биљежио сјајне резултате, причао ми је да никада није тренирао бољег играча од Петра Ненадића. Сјајан је стручњак, врло смирен и одмјерен - рекао је Јокановић.

Хвала Поробићу

Добро је познато да осим талента за добру каријеру морате да имате и среће.

- Мени се поклопило да сасвим случајно уђем у репрезентацију БиХ. Бењамин Бурић и Небојша Граховац нису могли да стигну на окупљање па како сам у то вријеме бранио у Босни, помоћник селектора Драгана Марковића, Зухдија Коркарић ме је повео на окупљање како би моли нормално да тренирамо. Десило ми се да тај дан одрадим понајбољи тренинг, а онда ми је Марковић рекао да дођем и сутра. Слично ми је било и када сам у дресу Борца против Веспрема бранио добро. Пришао ми је тренер голмана Веспрема Харис Поробић, честитао и рекао ми да ће ми помоћи. Није прошло ни 15 дана, позвао ме је и питао да ли бих прешао у Румунију. Када сам чуо услове нисам могао да одбијем. Харис ми је и дан данас ментор и пријатељ, баш као и Марио Блажевић од којег сам све научио - рекао је Јокановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.