Овације мајсторима

БAЊA ЛУКA - Хуманитарна ревијална утакмица ветерана Борца и Црвене звезде у потпуности је оправдала очекивања више од 5.000 љубитеља фудбала, који се су окупили на Градском стадиону. Бањолучани су славили са 2:1 и тако су опет били успјешнији од великог ривала, као што је био случај и 11. маја 1988. године, када је Борац у финалу Купа Југославије савладао Црвену звезду са 1:0.

Пред почетак сусрета ветерани Београђана, а поготово генерација Борца из 1988. године, поздрављени су великим овацијама са трибина. У стартној постави Бањолучана посљедњи на терен је ушао Aмир Дургутовић, који је пољубио грб Борца на дресу, што је изазвало прави делиријум одушевљења присутних.

- Немам ријечи да опишем како сам се осјећао, када сам послије готово 20 година чуо тај хук са Градског стадиона. Све је било као некада и издржао сам цијелу утакмицу без измјене, мада сам мислио да је то немогуће. Када се томе дода да сам још био стријелац другог гола, мојој срећи нема краја - истакао је Дургутовић.

Велики аплауз добио је Сенад Лупић, који је као и прије нешто више од 20 година затресао мрежу Београђана.

- Судбина је хтјела да прође скоро пуних 20 година па да се поново окупи наша генерација. Жао ми је што нас је неколико недостајало, али сам пресрећан што је дошло до овог дружења. Ова два дана, а поготово репризу утакмице из Београда, нећу заборавити док сам жив - нагласио је Лупић.

Голман Борца Слободан Каралић у петом минуту успио је да уз помоћ стативе одбрани шут Николе Радмановића, а у наставку сусрета заиграо је у везном реду.

- Фудбал је још једном показао да спаја и оно што је немогуће спојити. Успјели смо да се поново окупимо и надам се да ће дружења наше генерације наставити и убудуће, али и да ће бити много чешћа - рекао је Каралић.

Божур Матејић је са неколико дриблинга подсјетио на стара времена.

- Све је за чисту десетку. За ова два дана у Бањој Луци видео сам толико познатих људи, али и готово све бивше саиграче и стручни штаб. Надам се да ћемо се сада много чешће окупљати - истакао је Матејић.

Велике заслуге за долазак Београђана припадају предсједнику Удружена ветерана Фудбалског клуба Црвена звезда Владици Поповићу.

- У Бањој Луци сам као тренер провео годину дана, једну од најлепших у каријери. Све ово што се дешавало у претходна два дана подсетило ме на та времена и Борац и Бања Лука ће у мени заувек имати вечитог пријатеља - нагласио је Поповић.

Капитен Београђана у овом сусрету био је један од најбољих стрелаца Црвене звезде свих времена Душан Савић.

- Позив смо прихватили без размишљања, јер је Борац био велико фудбалско име на просторима бивше Југославије. Све је било савршено за вријеме боравка у највећем граду Републике Српске и желим да се захвалим домаћину на томе - рекао је Савић.

Послије сусрета на свечаној вечери у ресторану "Казамат" уручене су спомен-плакете комплетној екипи, стручног штабу и Управи Борца из тог времена, екипи Црвене звезде, која је наступила у мечу са Бањолучанима 11. маја 1988. године, као и свим заслужнима за организацију ове хуманитарне утакмице.

Предигра

У предигри сусрета ветерана пионири Борца савладали су селекцију Градског фудбалског савеза Бања Лука са 2:1. Стријелци за домаћина били су Немања Чигојевић (аутогол) у другом и Душан Комљеновић у 13. минуту, док је једини погодак за селекцију Бање Луке постигао Стефан Савић у деветом минуту. За најбоље играче проглашени су Душан Комљеновић (Борац) и Стефан Савић (ГФС Бања Лука), који су награђени поклонима "Ред стар шопа" и "Црно-бијелог бутика".

Опроштај

У петом минуту меча Борац - Црвена звезда од судијске пиштаљке опростили су се: Слободан Мицев, Слободан Зрнић, Недељко Ђерман и Ранко Драгичевић. Потом су награђени поклонима, као и двојица прослављених арбитара из бивше Југославије Зоран Петровић и Здравко Јокић, који су били гости Борца на овом сусрету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.