ОСВРТ: Рукомет клизи ка дну

Рукомет, некада најтрофејнији спорт на само у БиХ већ и цијелој СФРЈ, данас у Републици Српској полако, али сигурно клизи ка дну. Повремени блијесци неког од клубова више су изузетак него наговјештај неких нових, љепших дана. Бољи доказ овој тврдњи не треба од судбине два посљедња шампиона Српске, Јединства 2015 из Брчког те Дубице.

Брчаци су били приморани да одустану од наступа у Премијер лиги који су на паркету и те како заслужили, јер од надлежних институција града и дистрикта Брчко нису добили ниједну једину марку. Једини који је желио да помогне, чак и инсистирао на томе да прихвате учешће у највишем рангу био је градоначелник Брчког Есед Кадрић, али сам није могао ништа да учини па су у Јединству 2015 процијенили да им је боље да остану прволигаши него да, попут неких клубова, на половини првенства одустану од даљег такмичења.

Када су у питању дјевојке из Козарске Дубице њихова судбина је још гора. Наиме, на крају сезоне 2019/20 Дубичанке су иступиле из Премијер лиге иако су према освојеним бодовима избориле опстанак. Разлог познат, недостатак финансија. То им није сметало да са веома младом екипом освоје првенство Републике Српске и поново стекну право да играју са најбољим клубовима у БиХ. Међутим, умјесто да се радују успјеху, младе Дубичанке ће морати да потраже или нови клуб или нови спорт, јер је управа одлучила да угаси клуб.

И, да не идемо предалеко, само сезону прије било је велико питање хоће ли Дервента, Славија и Леотар уопште започети такмичење, јер је финансијска ситуација у тим клубовима била крајње лоша. На интервенцију предсједника Рукометног савеза Републике Српске Маринка Умичевића ова три клуба успјела су да пронађу средства за почетак сезоне. Мада, можда би било боље и да нису, бар када су у питању Славија и Дервента. “Соколови” су одиграли први дио сезоне, те двије утакмице у другом, а онда иступили из лиге. Дервенћани су ипак спортски одиграли све утакмице до краја и са само четири бода на конту преселили се у нижи ранг. Уз њих и Локомотива из Брчког се на крају нашла “испод црте”.

Први човјек рукомета РС изјавио је недавно да би локалне заједнице прије свих морале да поведу рачуна о својим спортским колективима. Јер Савез нема могућности да финансијски помаже клубове, а на крају крајева није му то ни главна мисија дјеловања.

На прсте једне руке се могу избројати и успјешне управе које своје клубове воде у правом смјеру. Све се углавном своди на пуко мољакање и просјачење, а завршава иступањем из лиге или пријетњама да ће се тај и тај клуб угасити. Међутим, ни те уцјене неће моћи да трају вјечно.

До тада, писаћемо и читати како се клубови задовољавају када им остане костур екипе из претходне сезоне, обавезно са већ устаљеном флоскулом о давању шансе момцима из сопствене школе. Њих се углавном сјете када каса остане празна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.