Орлови стигли на мјесто успјеха

Истанбул - Селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић није имао тај луксуз да сам бира играче и повреде су му скројиле тим за Европско првенство, али и без обзира на то циљ је златна медаља.

На њу обавезују сребрна одличја са Свјетског првенства 2014. и Олимпијских игара прошле године, када су у оба финала поражени од САД, мада ће са десеткованим саставом имати јако тежак задатак да се попну на највишу степеницу побједничког постоља. Србија као самостална држава још није била шампион Европе, а посљедње злато освојила је као СР Југославија 2001. године, управо у Истанбулу, када није имала озбиљнијег ривала током цијелог шампионата и само је финални меч добила са мање од десет поена разлике. Град на међи Европе и Азије био је таличан и за селектора Ђорђевића 1992. године и његову славну тројку за трофеј Купа шампиона против Хувентуда, тако да се сви надају да ће се радовати 17. септембра. Ипак, највећи град Турске није увијек био срећан Србима, који су поражени у полуфиналу СП 2010. од домаћина, а још ће се препричавати ситуација када је Керем Тунчери нагазио линију након аута послије којег је поентирао и свом тиму донио финале, а "орлови" су поражени у мечу за треће мјесто. Српски навијачи на медаљу са првенстава Старог континента чекају још од 2009. године када су стигли до сребра у Пољској. "Орлови" су јуче одлетјели за Истанбул, а селектор је повео екипу без чак шест играча са Олимпијских игара из Рија, а то су Никола Јокић, Милош Теодосић, Мирослав Радуљица, Никола Калинић, Немања Недовић и Марко Симоновић, док је раније отпао Немања Бјелица.

Главни ривали Србији на путу до злата биће Шпанци и Французи. "Црвена фурија" брани злато са прошлог шампионата у Француској, али стиже ослабљена неиграњем Серхија Љуља, Николе Миротића, Рудија Фернандеза, Сержа Ибаке, Хозеа Калдерона и Фелипеа Рејеса док "триколори" не могу да рачунају на Рудија Гобера и Николаса Батума, док се Тони Паркер прошле године опростио од дреса са државним грбом. Шансу из прикрајка вребају Литванци, на које нико не обраћа посебну пажњу, па би то могла да буде њихова велика снага, јер немају посебан притисак. Словенци имају јак састав на папиру и могли би пријатно да изненаде, исто као и Грци и Хрвати, те су означени као потенцијална изненађења.

Дворане

Европско првенство биће играно у четири града и пет дворана. Најмања је "Поливалент" у Клужу, капацитета 10.000 мјеста, прати је "Менора Мивтачим" (11.000) у Тел Авиву, док "Хартвол" у Хелсинкију може да угости 14.000 навијача. Групна фаза у Истанбулу биће играна у "Улкер арени", на чије трибине стаје 13.000 гледалаца, док ће домаћин нокаут фазе бити "Синан Ердем" капацитета 16.000. По четири најбоље екипе из сваке групе избориће наступ у осмини финала.

Најтрофејнији

Од српских кошаркаша који су наступали за репрезентације СФРЈ и СРЈ највише освојених титула европског првака има актуелни предсједник КСС Предраг Даниловић (1989, 1991, 1995, 1997), док су по три освајали: Дејан Бодирога, Дражен Далипагић, Владе Дивац, Драган Кићановић, Саша Обрадовић, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Зоран Славнић, Александар Ђорђевић и Дејан Томашевић.

Занимљивости

> Само је Грк Панајотис Јанакис освојио ЕП као играч и као тренер

> Најмање тимова на једном ЕП учествовало је у Египту 1947. године, само седам. Три репрезентације нису долазиле из Европе Сирија, побједник Египат и Либан.

> Побједа највећом разликом десила се 1953. године када је СССР побиједио Данску са 118:12.

> Највише постигнутих поена на једној утакмици дјело је репрезентације Пољске, која је 1955. године побиједили Велику Британију са 140:44.

Распоред Србије

1. септембар (петак): Србија - Летонија (16)

2. септембар (субота): Русија - Србија (16)

4. септембар (понедјељак): Србија - Турска (20)

5. септембар (уторак): Велика Британија - Србија (16)

7. септембар (четвртак): Белгија - Србија (16.15)

Група А (Хелсинки - Финска)

Пољска

Грчка

Француска

Финска

Исланд

Словенија

Група Б (Тел Авив - Израел)

Украјина

Израел

Литванија

Грузија

Италија

Њемачка

Група Ц (Клуж - Румунија)

Хрватска

Чешка

Шпанија

Црна Гора

Румунија

Мађарска

Адути Србије

Стефан Јовић

(Ц. звезда/Бајерн)

Позиција: плејмејкер

Датум рођења: 3.11.1990.

Мјесто рођења: Ниш

Висина: 194 цм

Василије Мицић

(Тофаш/Жалгирис)

Позиција: плејмејкер

Датум рођења: 3.1.1994.

Мјесто рођења: Краљево

Висина: 196 цм

Богдан Богдановић

(Фенербахче/Сакраменто)

Позиција: бек

Датум рођења: 18.8.1992.

Мјесто рођења: Београд

Висина: 197 цм

Бранко Лазић

(Црвена звезда)

Позиција: бек

Датум рођења: 12.1.1989.

Мјесто рођења: Лозница

Висина: 194 цм

Драган Милосављевић

(Алба/Уникаха)

Позиција: бек

Датум рођења: 11.5.1989.

Мјесто рођења: Крушевац

Висина: 198 цм

Марко Гудурић

(Ц. звезда/Фенербахче)

Позиција: крило

Датум рођења: Прибој

Мјесто рођења: 8.3.1995.

Висина: 197 цм

Стефан Бирчевић

(Партизан/Башакшехир)

Позиција: крилни центар

Датум рођења: 13.12.1989.

Мјесто рођења: Лазаревац

Висина: 210

Владимир Лучић

(Бајерн)

Позиција: крилни центар

Датум рођења: 17.6.1989.

Мјесто рођења: Београд

Висина: 202 цм

Милан Мачван

(Армани Милано/Бајерн)

Позиција: крилни центар

Датум рођења: 16.11.1989.

Мјесто рођења: Вуковар

Висина: 205 цм

Огњен Кузмић

(Ц. звезда/Реал Мадрид)

Позиција: центар

Датум рођења: 16.5.1990.

Мјесто рођења: Добој

Висина: 213 цм

Бобан Марјановић

(Детроит)

Позиција: центар

Датум рођења: 15.8.1988.

Мјесто рођења: Зајечар

Висина: 222 цм

Владимир Штимац

(Бешикташ/Анадолу Ефес)

Позиција: центар

Датум рођења: 25.8.1987.

Мјесто рођења: Београд

Висина: 211 цм

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.