Одлазак сјајног Јосипа Кужеа, тренера и још бољег човјека

Бањалука - Знао сам да је тешко болестан, али искрено нисам очекивао да ћемо се тако брзо растати од сјајног тренера и још бољег човјека.

Рекао је ово предсједник Удружења ветерана и пријатеља Фудбалског клуба Борац Стојан Малбашић, који је носио дрес Бањалучана у сезони 1988/89. када је на клупи сједио преминули Јосип Куже.

Почетком године хрватском стручњаку дијагностикована је леукемија и од тада се борио са опаком болешћу. Посљедњих неколико седмица његово здравствено стање било је нешто боље, али је његов организам напао вирус од којег није могао да се опорави и преминуо је недјељу послијеподне у загребачкој болници "Меркур".

- Тужна вијест коју сам чуо у недјељу предвече искрено ме погодила, јер је Куже у себи имао нешто харизматично, нешто што га је разликовало од других тренера. Дозвољавао нам је многе ствари. Није био проблем ни да играмо карата, ни да попијемо по које пиво. Послије утакмице нам је стално говорио: "Боље попијте пиво, него газирани сок. Бићете здравији" - рекао је са сјетом у гласу Малбашић.

Сезону када је Куже био тренер Бањалучани су блистали.

- Побједом у посљедњем колу над зрењанинским Пролетером обезбиједили смо повратак у Прву савезну лигу Југославије. Штета што је одмах на крају сезоне отишао из Бањалуке и преузео Динамо, јер смо са њим могли много тога да направимо - додао је Малбашић.

Тужан је и Милорад Билбија, који је такође носио дрес Борца, када је Куже био на клупи.

- Оставио је неизбрисив траг не само на Градском стадиону, већ и у свим клубовима гдје је сједио на клупи. Сјећам се првог тренинга када је дошао у Борац. Ушао је тихо у свлачионицу, поздравио нас и рекао само једну реченицу: "Ове године идемо на прво мјесто". Свима нама тада је остао велики упитник изнад главе, али на крају је тако и било. Били смо први у Јединственој другој лиги Југославије и вратили смо се у елиту. Унио је те сезоне доста свјежине у екипу, дао је слободу свим фудбалерима у игри, нарочито нама из одбране, који смо понекада могли и пред противнички гол. Све у свему, иако је од тога прошло доста времена, могу да кажем да је са њим било лијепо сарађивати - рекао је Билбија и изразио саучешће породици Куже.

Дугогодишњи капитен Борца Дамир Шпица носио је траку и када је Куже дошао у Бањалуку.

- До пред сам његов одлазак у болницу имали смо готово сталне контакте, који су трајали још од 1989. године када је отишао са клупе. Када сам био директор Борца Куже је на једној утакмици био мој гост. Тада сам желио да се врати на Градски стадион, ни он није био равнодушан, али нисмо могли да га платимо - нагласио је Шпица.

Присјетио се и времена када је Куже сједио на клупи Борца.

- Имали смо сјајну екипу, која је сезону прије освојила Куп Југославије. У наше редове унио је додатну сигурност, побједнички менталитет, али није никада дозволио да завлада еуфорија. Био је факултетски образован, говорио је тада три језика, али био је сасвим природан човјек. Плијенио је појавом и није чудо што је остао миљеник не само нас који смо тада играли, већ и навијача Борца - додао је Шпица.

Биографија

Јосип Куже рођен је 13. новембра 1951. године у Врању. У дресу загребачког Динама од 1971. до 1981. године одиграо је 384 лигашке утакмице и постигао 14 голова. Играо је на позицији бека, имао добар преглед игре и тачна дуга додавања. Као тренер сједио је на клупи Кроације из Сиднеја, БСК-а (Славонски Брод), младе Динамове екипе, бањалучког Борца, Динама, њемачких клубова Рот Вајс Ерфурт и Мајнца, јапанске Гамба Осаке, Загреба, њемачког Кемница, Интера из Запрешића, поново загребачког Динама, Ријеке и вараждинског Вартекса. Од 2007. до 2008. године био је селектор Руанде, потом је преузео јапански ЏЕФ јунајтед, а од 2009. до 2011. био је на кормилу албанске репрезентације. Током 2010. године преживио је блажи мождани удар, али је наставио са тренерским послом. Посљедњи клуб који је водио био је кинески Тијанђин Теда на чијем кормилу је био 2012. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.