Од крпеног тијента до модерне бразуке

Цирих - Свјетска фудбалска организација (FIFA) и "Адидас" склопили су нови уговор вриједан 100 милиона долара о спонзорској сарадњи и он важи до 2030. То значи да ће по његовом истеку два гиганта сарађивати тачно 60 година.

Свјетска првенства постала су незамислива без "Адидасових" лопти. Практично су "телстар", препознатљив као "бубамара", и "танго" постали заштитни знаци свих мундијала од седамдесетих година прошлог вијека. "Адидас" лопте су на располагању учесницима свјетских првенстава од 1970. и финалног турнира у Мексику. Од тада њемачки произвођач спортске опреме за сваки мундијал избаци нови модел, који остаје упамћен по дизајну и имену.

У финалу првог Свјетског првенства 1930. године у Уругвају коришћене су двије лопте. Аргентина је  за прво полувријеме обезбиједила лопту "тијенто", а Уругвај за других 45 минута већу и тежу "Т-модел". Занимљиво је да су "гаучоси" до одласка на одмор водили 2:1, али је Уругвај побиједио 4:2. Дефинитивно није било свеједно којом се лоптом играло.

FIFA је за Мексико 1970. године склопила споразум са "Адидасом". "Телстар" ће промијенити историју. Била је то прва црно-бијела лопта са чувена 32 петоугаона панела коришћена у финалу Свјетског првенства. "Адидас" је испоручио само 20 лопти.

Слиједе "телстар дурласт" (1974), "танго" (1978) и "танго еспања" (1982). Ове лопте су се разликовале по дизајну. "Танго" из Аргентине се такође сматра револуционарним рјешењем у свијету фудбалских лопти, јер је тај дизајн опстао све до 1998.

"Адидас" креће у нове побједе за други Мундијал у Мексику 1986. године. Марадона, Платини, Зико и друштво имали су част да на турниру "пикају" прве синтетичке лопте сашивене из једног потеза, а не из дијелова. Била је то лопта "астека".

До Сједињених Америчких Држава лопте су прављене у највише двије боје. На почетку су биле једнобојне - браон, црвене, беж, жуте, сиве, наранџасте, а касније црно-бијеле. У Француској 1998. се први пут игра вишебојним лоптама "триколори". Као што сам назив каже, на лопти су биле плава, бијела и црвена боја.

У Јапану и Јужној Кореји на "февернови" се мијењају шаре и лопта више не личи на "танго". "Адидас" на свом терену 2006. прави нови корак у будућност. "Тиамгајст" је назив лопте и за сваку утакмицу је прављена нова са датумом, мјестом одигравања и именима ривала. Финале у Берлину се играло лоптом на којој је доминантна била златна боја. "Тиамгајст" је прва лопта са 14 панела.

Финале у Јужној Африци је опет играно златном лоптом. Њен назив био је "џабулани". Лопта којом ће се играти у Бразилу зове се "бразука" и прва је којој су навијачи у јавном гласању које је организовао "Адидас" дали име.

Скандал

У Чилеу је 1962. избио скандал и то већ у првом мечу. Енглески судија Кен Астон је изнио лопту "крек", коју је направио домаћи произвођач "Замора", али није био импресиониран, па је на почетку другог дијела на центар игралишта донио "топ стар". Мечеви су играни различитим лоптама јер европске екипе нису имале повјерења у "крек".

Енглези су, као и увијек, тражили специјално рјешење, а пронашли су га људи из чувене фирме "Шлејзингер" направивши лопте бијеле, жуте и наранџасте боје, осамнаестопанелне "челенџ 4-стар"...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.