Новаков пад или пролазна криза?

Новак Ђоковић остао је и без трећег зацртаног циља за ову сезону, чиме је само потврдио да се у 2013. налази у, за његове стандарде, слабој форми.

Послије пораза на Ролан Гаросу и Вимблдону, први тенисер свијета изгубио је и у Синсинатију од Американца Џона Изнера.

Коначан резултат у четвртфиналу био је 2:1 (7:6, 3:6, 7:5), а Ђоковић је пропустио прилику да комплетира све турнире из Мастерс серије.

Осим тога, новим неуспјехом довео је у питање и прво мјесто, јер уколико Рафаел Надал освоји турнир доћи ће у одличну позицију да годину заврши на челу ATP каравана.

Шанса да уђе у тениску историју била је додатно оптерећење за Новака, али од једног пораза више брине слаба игра коју Ђоковић приказује већ дуже вријеме.

Прије неколико недјеља, послије пораза у финалу Вимблдона од Ендија Марија, писали смо о проблемима на менталном плану које је Новак имао у посљедње двије сезоне. Овога пута, пробаћемо да анализирамо који су узроци кризе кроз коју пролази српски тенисер и са каквим шансама путује у Њујорк, на посљедњи Грен слем сезоне.

Послије неуспјеха у финалу Вимблдона, очекивали смо да Новак заблиста на америчкој турнеји и коначно подигне ниво игре. То се није десило, а сада једино што може да спаси други дио године је титула на Флешинг Медоузу.

Први пут послије три године, чини се да Ђоковић у ‘Велику јабуку’ не стиже као један од двојице највећих фаворита, по тренутној форми Рафаел Надал и Енди Мари за корак су испред њега. Но, прво да видимо шта га је коштало побједе против Изнера.

Новак је, по ко зна пут, лоше ушао у меч и дозволио противнику да стекне предност сета. До сада је у овим 'малим' мечевима често успијевао да дође до преокрета, али сада то није био случај. Српски тенисер ове године има само једну титулу из серије 1000 и то у Монте Карлу, а ово му је већ четврти пут да испада прије полуфинала.

Од самог старта дуела видело се да је Ђоковић нервозан, да нема прави ритам и не проналази тајминг код удараца. Сервис високог Американца ионако је тешко вратити, али оно што је несхватљиво је да је Новак губио много енергије нервирајући се због неуспјелих ритерн удараца.

Као и на прошлом турниру, сервис није био на високом нивоу у уводним дијеловима меча, па је Ђоковић другом дуплом сервис грешком поклонио једини мини брејк Изнеру, који је то искористио да поведе са 1:0. Међутим, оно што је у првом сету представљало већи проблем јесте недовољно агресивна игра.

Када је успијевао да врати сервис, његове лоптице биле су кратке, без оштрине и са пуно топ спина чиме није могао да угрози Изнера. У већем дијелу меча стајао је далеко иза основне линије, а свако ко иоле прати тенис зна да то није Новакова игра. Стиче се утисак да српски играч нема довољно самопоуздања да 'пусти руку', а дефанзивним приступом никада није направио неки већи успјех.

Још једна ствар која чуди јесте да није мењао ритам као што умије, ретко је користио слајс и дроп шот што је против високих играча одлична тактика. Није развлачио противника по терену, нити га тјерао да трчи, иако је знао да је Американац најслабији баш у таквим поенима.

Успио је Ђоковић да подигне ниво игре у другом сету и дође до брејка који је био довољан за изједначење. Када се очекивало да у трећем коначно заигра и сломи отпор Изнера, он је поново пао и доживио пораз у идентичном мечу као оном из Индијан Велса 2012. године.

Тренутну форму и психичко стање Ђоковића јасно осликава посљедњи гем меча. Повео је српски тенисер са 30:0, имао двије гем лопте, али је грешкама довео себе у проблем. Прво је дуплом грешком омогућио противнику другу меч лопту, а онда лошим бекхендом и завршио меч.

За тренутак ћемо се одвојити од америчке турнеје и споменути пропуштену шансу да Новак уђе у историју. Када сте професионални спортиста, основни циљ вам је да освојите што више титула. Међутим, тенис је и по томе специфичан спорт, јер сваке године играте исте турнире.

2011. година била је најбоља у Ђоковићевој каријери (трећа најбоља у историји тениса), када је освојио три Грен слема. Од тада се зна да му је основни циљ титула на Ролан Гаросу, а у међувремену стигао је до трофеја у Кнежевини чиме је Синсинати остао једини неосвојен Мастерс. Оно што већ пуне двије године 'упада у очи' јесте Новакова 'неспособност' да темпира форму за те највеће циљеве.

У Монте Карлу прошле године погодила га је вијест о смрти деде, па је изгубио у финалу. Ове сезоне током Ролан Гароса сазнао је да је преминула Јелена Генчић, његов први тренер. И поред тога, на поменутим турнирима Новак је био физички истрошен и није деловао као неко ко може да стигне до пехара. Потврда је стигла у Синсинатију 2012. када је у финалу, веома лако, изгубио од Федерера са 2:0.

Знатно слабији резултати ове сезоне и неуспјеси у великим и важним мечевима, доста су утицали на самопоуздање најбољег тенисера свијета. Новак је изгубио оштрину удараца, а не успијева у континуитету ни да погађа углове кратким дијагоналама што је радио 2011. Често му се током мечева дешава да 'гура' лоптицу, игра пасивно и чека грешку. Нема неопходну дубину којом је излуђивао противнике, али му често и срећа окрене леђа у преломним ситуацијама.

Гледајући резултате у Монтреалу и Синсинатију види се још једна атипична ствар за Ђоковића – велике осцилације током турнира. Прошле недјеље наступ у Канади започео је експресном побједом над Мајером, да би се потом мучио против Истомина. Када је у наредној рунди декласирао Гаскеа, чекали смо да тако настави и против Надала, али је ипак одиграо слабије и испао послије велике борбе.

Са игром топло-хладно наставио је и на западу Америке. Кренуо је Ноле 'килавим' тријумфом над Монаком, па сјајним издањем против Гофана, а завршио катастрофалном партијом и поразом од Изнера.

Свима је јасно да у тенису све полази од 'главе'. Сада ћемо видјети колико је пад самопоуздања утицао на Ђоковићев тенис.

Сервис – Новак никада није био играч чија је игра зависила од сервиса, али је на њега могао да се ослони. Турнири по Америци донијели су неколико сјајних издања што се почетног ударца тиче, али и неколико веома лоших. Посебно се у тој групи издваја полуфинални дуел Монтреала против Надала, када је послије седам одиграних гемова имао чак пет дуплих сервис грешака. Подсјећамо, једна таква коштала га је првог сета против Изнера, а друга је Американцу донела меч лопту.

Форхенд – Навикли смо да Ђоковић свој тенис базира на разноврсним ударцима, међу којима су се често издвајали равни и агресивни форхенди. Њих у посљедње вријеме није било у довољној мјери, што је утицало на број винера. Ђоковић се чешће одлучивао за ударце са доста спина, који на тврдој подлози нису толико делотворни као, на примјер, на шљаци.

Бекхенд – Омиљени ударац српског тенисера дефинитивно је бекхенд паралела, али ње малтене да није било током америчке турнеје. Није се Ђоковић усуђивао да толико често нападне из тог ударца, а то поново говори о пољуљаном самопоуздању. Једна од карактеристика која одваја Новака од осталих тенисера је његова разноврсност у игри, и честе промене ритма. Овога пута, и слајсеве из бекхенда видјели смо само у изнуђеним ситуацијама, па је често Ноле остајао закуцан у игри која одговара противнику.

Кретање – Увијек први Новаков адут. Уз добар одмор прес US Open повратиће брзину и експлозивност која га краси, пошто је у неколико ситуација у Синсинатију био краћи за пола корака.

Волеји – Најслабији сегмент Ђоковићеве игре дефинитивно је игра на мрежи. Волеји и смечеви скупо су га коштали током каријере, а ни у Синсинатију није блистао. Један релативно лак волеј на 30:15 у посљедњем гему Новак је послао у мрежу, чиме је најавио пораз о Изнера.

Шта можемо очекивати у Њујорку?

Новак на овогодишњем US Openu брани финале, а послије изненађујуће лоших резултата на бетону мораће добро да запне како би сачувао бодове.

Прва ствар коју Ђоковић мора да уради јесте да се психички стабилизује и да потпуно концентрисан стигне у Њујорк. Било би пожељно да се максимално фокусира на тенис, а да све остале ствари остави са стране.

Такође, мораће да за један степен подигне ниво агресивности, и покуша да поврати игру са старта сезоне, јер су највећи конкуренти сада јако близу.

Рафаел Надал стиже на US опен у великом налету, ако још освоји Синсинати значиће да ове године нема пораз на бетону. То ће му бити одлична прилика да дође на корак од првог мjеста, пошто не брани ништа до краја сезоне.

Британац Енди Мари није блистао на турнирима по Америци, али опет долази у Њујорк као један од највећих фаворита. Проблем може да му представља што први пут у каријери брани титулу на неком Грен слему.

Роџер Федерер полако је почео да диже форму, што се видjело и ове недjеље када је тjесно поражен од Надала. Послије експериментисања са новим, већим рекетом, сигурно жели да се на теренима Флешинг Медоуса врати на стари пут.

Поред ове тројице, проблем Ђоковићу могли би да створе и веома расположени Томаш Бердих и Хуан Мартин Дел Потро. С друге стране, српском играчу не би требало да има потешкоћа са тенисерима који су слабије рангирани, јер се мечеви играју на три добијена сета.

Уколико се Новак консолидује и почне да пружа партије на горњој граници својих могућности, нећемо имати разлог за бригу. Уз нешто мало среће у жребу, надамо се да може да превазиђе тренутну кризу и направи добар резултат у Њујорку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.