Новак распаметио америчког новинара: Ово је ремек дијело контролисане агресије

Новинар америчког портала "Грантланд" Брајан Филипс написао је оду Ђоковићу, један од најтачнијих и наинспиративнијих текстова који су о Новаку икада и игдје написани,

Он добија у вашој глави

Он није убица, Новак Ђоковић, али он зна како да нам,ести убиство. Више него било који други играч у тенису, он зна како да вас т,ера, да вас удара, како да вас нат,ера да будете свој најгори непријатељ. Ви имате лимите, у темпу, моћи, упорности, истрајности - и он не само да зна како да их пронађе, већ и да их превлада, уз минималан ризик за себе. Он шаље сигурне ударце мало дубље него што бисте ви то жељели. Вуче вас у ширину, тјерајући вас да трчите јаче да бисте стигли лоптицу. Његови ударци лете ка вама са тек мало више снаге. Да бисте било равноправни с њим, увијек морате да урадите мало више од оног што сте способни да урадите конфорно - не много више, јер је његов ум сетован на "опрезно", он не покушава да вас гура прејако, већ само мало јаче, и то све вријеме, тјера вас да радите више него што сте способни да урадите рутински, и на крају вас доведе до тога да посумњате у своје могућности. Натјера вас да и ви почнете да притискате. Гађате спољне линије умјесто унутрашњих, или додате још мало снаге свом сервису, или покушавате да убијете поен сулудом винер дијагоналом умјесто да само вратите лоптицу у игру. И почињете да правите грешке, чак и када вас он не натјера директно на то.

Он добија у вашој глави, и док вас уништава споља, помаже вам да побједите сами себе изнутра.

Застрашујућа деконструкција идеје Федерера

Импресивно је гледати како то ради било коме. Његова 6:0, 6:1, 6:2 деконструкција цијеле идеје Марина Чилића у полуфиналу, је ремек дјело контролисане агресије, запањујуће чак и ако знате да Чилић, шампион УС опена, можда игра повријеђен. Али видјети га да то исто ради Роџеру Федереру, играчу за кога се толико дуго мислило да нема границе, да ли у темпу, снази или било чему другом, било је застрашујуће. Ђоковић је освојио трећи овогодишњи грен слем побједом над Федерером 6:4, 5:7, 6:4, 6:4, и то начин на који је то ради цијеле године - нивоом игре који је ретко виђан у историји тениса.

Федерер има 34, али је стигао до финала освојивши 28 сетова узастопце. Чини се да је Федерер имао најбољи улаз у један грен слем у посљедњих неколико година, многи су говорили да игра најбољи тенис у својој каријери, а у посљедње двије недјеље тај аргумент се чинио много реалнијим него раније. Све је било пјесма, освајао је мрежу, сијекао поене, под невјероватним угловима погађао ниске бекенде док му је коса лепршала у смјеру удараца - све је било симфонија. Против свог земљака Станисласа Вавринке у полуфиналу, одбацио је швајцарски пацифизам. Знате ону сцену из сваког шпијунског филма када тајни агент користи код да отвори супер осигурани швајцарски сеф, вадећи из њега потом пиштољ, кеш и пасоше и какве друге вриједности? Е тако је било, само што је Вавринка био сеф.

Ментално, најјачи спортиста икада

Против Ђоковића, два аспекта Федерерове игре, који су били најимпресивнији у његовим претходним мечевима, први сервис и бекенд, пали су, не драстично али примјетно. Он није освојио мање од 80 одсто поена на свој први сервис ни на једном мечу на турниру, против Новака је било 71 одсто. Узео је 22 од 28 поена на мрежи против Вавринке, 23 од 28 против Гаскеа, а против Новака 39 од 59. Долазио је на мрежу пречесто и притискао прејако. Његови бекенди су летјели предуго. Форхенди су летјели свуда около. Његове 54 неизнуђене грешке једнаке су збиру грешака из три посљедња меча, и то све мечева против тенисера из топ 15. И није он играо лоше, с времена на вријеме испалио би ударце који одузимају дах, али играо је довољно лоше. Захваљујући дугом одлагању због кише, играо је на Ешу увече, у вријеме које воли у када је стадион његов, пред публиком која би скакала када би Ђоковић промашио сервис... Новак се оклизнуо и тешко пао у првом сету, али је Федерер био тај који је изгледао збуњено. И можда су то били нерви, можда је то била стегнутост, али рећи да је то било пресудно, било би терање на Роџерову воденицу. Већи дио онога што је кренуло лоше за њега, па чак и за њега прихолошки, била је посљедица близине једног играча с друге стране мреже...

Озбиљно, шта су у овом тренутку Новакове слабости? Он је постао ментално најјачи спортиста кога сам икада видио. Мислим да се публика још увијек навикава на њега, а он и даље жели да буде прихваћен и слављен као што заслужује, али и да некако пронађе начин како да и чињеницу да то није претвори у бриљантан тенис. Након сјајног ударца, послаће тај поглед рањеника, отворених ноздрва, пркосно, показујући супериорност и сугеришући: Одиграо сам овако јер сте ме повредили. Физички, он је оса (исјеченог струка и изграђених груди) комбинована са плесачем (наизглед несигурним, али незаустављивим). Има тенисера који плутају по терену безвезе, ударајући лоптицу како би отприлике требало. Ђоковић не прави несврсисходне покрете. Напред, назад, искорак, он на тарену црта тениску кореографију, изгледа као да све што треба да уради да дође до лопте је да трчи тамо гдје већ унапред зна да ће она, лоптица, бити. Федерер је губио поене на мрежи због Ђоковићевих невјероватних пасингшотова, али и због тога што га је Новак тјерао да покушава више него што је овај могао да извуче. Ђоковић је бржи, спремнији, јачи, али уједно и стрпљивији у примени тих својих предности од било кога ко игра тенис. Он је огроман, без обзира да ли вам се његова игра свиђа или не.

Обиље у долини пепела

Била је ово чудна и на неки начин узнемирујућа година на УС опену. Обиљежило ју је насилно и неоправдано хапшење бившег америчког играча Џејмса Блејка испред његовог хотела на Менхетну, можда чак и више од свега што се десило на терену. Сукоб између демократије и репресије, између припадања и одузимања могућности да негдје припадате, на неки начин су основне супротности овог турнира још откако је прије 100 година пресељен у Њујорк. Тада је елита, која се трудила да се турнир задржи у Њупорту, гдје су виђена његова прва 34 издања, тврдила да је Њујорк превише вулгаран, да су ту људи ниже класе. "Претворићете тенис у бејзбол", говорили су подругљиво, добићете људе који звижде на трибинама. Први шампион УС опена, давне 1881. године, 19-годишњи судент Харвадра, играо је у пругастом сакоу и са краватом. Гудачки квартет је пратио све мечеве. Џејмс Блејк је такође студирао на Харварду, иако није битно..

Да ли се сјећате долине прашине из Великог Гетсбија. Суморне, осиромашене равнице пуне пепела од угља и смећа коју морате прећи да бисте стигли од елегантних хотела у Њујорку до фенси журки на Лонг Ајленду? Е баш ту играју турнир сада. На тој равници. У касним тридесетим пепео је очишћен да би био направљен Флешинг Медоуз. Ту је 1939-40 одржан EXPO, а тема је била "Свијет сутрашњице". Требало је да буде о будућности, али у пракси се све свело на конзумирање производа (Један од про-Њупорт аргумената да се турнир врати из Њујорка, био је да је Њујорк превише комерционализован). Изградили су свијет сутрашњице у долини пепела, а од 1978. на том мјесту се игра тенис. Догодило се управо оно чега су се противници играња у Њујорку плашили - публика је расположена за вику и звиждање, а турнир је постао бастион обиља.

Тестирао је лимите тениса

На терену, то је била година Серене, или су сви жељели да тако буде. Потом година Роџера, све док нису схватили да ипак није тако. Ђоковић је тихо завршио једну од највећих сезона у исторји тениса - освопјио је три грен слема и играо у финалу четвртог, што га је ставило за корак ближе календарском грен слему од Серене, ако се рачуна број добијених мечева. Он је након побједе рекао да је ово друга његова најуспјешнија година, послије 2011, али његова дража јер је сада и муж и отац.

Изван терена, нема тенисера који може да утиче на политичку позадину турнира. На терену, Ђоковић је урадио тенису оно што ради својим противницима. Учинио га је јачим. Тестирао је његове лимите. А онда је с њим урадио оно што је хтио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.