Новак Ђоковић, кошаркаши и ватерполисти одушевили нацију у 2014. години

Београд - Током 2014. године образ српског спорта највише су освјетлали Новак Ђоковић, кошаркашка репрезентација Србије те ватерполисти.

Новак Ђоковић

Први рекет Србије и свијета Новак Ђоковић 2014. годину започео је са новим тренером, легендарним Борисом Бекером, а завршио са 61 побједом и осам пораза. На први гренд слем у сезони Аустралијен опену дошао је као троструки освајач, али није отишао даље од четвртфинала јер је бољи од њега био Станислас Вавринка који је касније и освојио турнир, те тако прекинуо Ђоковићев низ од 14 гренд слем полуфинала почевши од Вимблдона 2010. године. Након тога освојио је мастерсе у Индијан Велсу и Мајамију. Затим је славио на турниру у Риму који је такође из серије мастерса, али није успио да освоји једини гренд слем који му недостаје. У финалу Ролан Гароса бољи је био Рафаел Надал. Оно што није урадио у Паризу успио је у Лондону. Турнир у Вимблдону освојио је други пут у каријери да би крајем године одбранио титулу на завршном мастерсу сезоне чиме је обезбиједио прво мјесто на ATP листи.

Кошаркаши

Највећи успјех колективног спорта остварили су кошаркаши Србије. Иако су млад тим и са новим селектором Александром Ђорђевићем освојили су сребрну медаљу на Свјетском првенству у Шпанији. У финалу су изгубили од САД. Дрес националног тима на СП носили су Ненад Крстић, Милош Теодосић, Богдан Богдановић, Немања Бјелица, Мирослав Радуљица, Никола Калинић, Стефан Јовић, Стефан Марковић, Рашко Катић, Стефан Бирчевић, Марко Симоновић и Владимир Штимац. Осим њих, и кошаркашице су забиљежиле изузетан резултат на Свјетском првенству у Турској освојивши осмо мјесто што је најбољи резултат самосталне Србије на великим смотрама.

Ватерполисти

Ватерполо репрезентација Србије годинама ниже успјехе на европском и свјетском нивоу, тако да ни ова година није била изузетак. Прижељкивања и очекивања навијача почела су да се остварују већ у Дубаију, гдје се одржавало такмичење Свјетске лиге. Изабраници Дејана Савића у финалном мечу савладали су Мађарску са 10:3 и тако стигли до осме титуле у овом такмичењу. Након кратке паузе "делфини" су кренули у одбрану титуле првака Европе освојене у Ајндховену 2012. године. Поново су Мађари били ривал у финалу против којих нису имали већих проблема и показали су да им нема равних на Старом континенту, а српски голман Гојко Пијетловић проглашен је за најбољег чувара мреже на турниру. Нови велики успјех српских ватерполиста није дуго чекао. Мјесец дана након што су се окитили европским златом, "делфини" су у подмлађеном саставу освојили FINA Свјетски куп па су годину завршили са три најсјајнија одличја. За најбољег ватерполисту 2014. године проглашен је Филип Филиповић који је по други пут понио ову ласкаву титулу.

Велимир Стјепановић

Најбољи српски пливач Велимир Стјепановић забиљежио је одличне резултате ове године и прави је колекционар медаља. Показао је да је српска нација добила још једног Милорада Чавића. Он је на Европском првенству у њемачком граду Берлину освојио златне медаље на 200 и 400 метара слободним стилом. На Евро-митингу у Луксембургу такође је освојио двије медаље и то златну на 200 метара делфин и сребрну на 200 метара слободно. Поред ових резултата Веља је био успјешан и на Свјетском купу у Хонгконгу гдје је освојио сребрену медаљу на 200 метара краул, док је бронзану медаљу освојио на 200 делфин. У Дубаију је освојио сребрну медаљу у дисциплини 200 метара слободно.

Ивана Шпановић

Најбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић у 2014. години остварила је запажене резултате/ неколико пута је поправљала национални рекорд који сада износи 6,85 метара. На Свјетском дворанском првенству у пољском Сопоту освојила је бронзану медаљу.

Рукометашице и рукометаши

Српске рукометашице, вицешампионке свијета и четврте са Европског првенства из 2012. године доживјеле су дебакл на првенству Старог континента које су заједнички организовале Мађарска и Хрватска те нису прошле такмичење по групама. Ни рукометаши нису одушевили ове године. Након неуспјеха на Европском првенству с почетка године које је одржано у Данској нису изборили пролаз даље из групе док су у баражу за Свјетско првенство доживјели дебакл у реваншу играном у Чешкој па неће путовати у Катар.

Фудбалери

Пласиравши се на Европско првенство млади фудбалери Србије (У21) једини су освјетлали "фудбалски образ". Они су у баражу избацили Шпанију, актуелног првака Европе, и играће у групи А против Њемачке, Данске и домаћина Чешке. Поред тога што је Свјетско првенство у Бразилу гледала само преко малих екрана сениорска селекција наставила је са лошим резултатима. Година није могла проћи без нове смјене на клупи, па је бригу о селекцији умјесто Холанђанина Дика Адвоката преузео некадашњи селектор младе репрезентације Радован Ћурчић. Што се тиче клупског фудбала доминацију Партизана, која је трајала шест година, прекинула је Црвена звезда, али због финансијских проблема није добила лиценцу за наступ у Европи. Тако је у квалификацијама за Лигу шампиона наступио Партизан, који је испао у трећем колу, али у плеј-офу обезбиједио наступ у Лиги Европе. У конкуренцији Тотенхема, Бешикташа и Астераса освојио је два бода и завршио епизоду у Европи. Куп Србије освојила је Војводина.

Одбојка

И одбојкаши и одбојкашице су подбацили ове године на Свјетском првенству и велико су разочарење. Одбојкаши су на Свјетском првенству у Пољској били тек девети. Нешто успјешније су биле одбојкашице, које су на Свјетском првенству у Италији испале у другој фази поразом у директом окршају за пролаз даље од Русије резултатом 3:0. Требало је да у том сусрету освоје два сета за пролаз даље, али ипак нису успјеле у томе и завршиле су такмичење.

Рекорд "Арене"

Навијачи КК Црвена звезда у реваншу четвртфинала Еврокупа оборили су рекорд по броју гледалаца у београдској "Комбанк арени". Наиме, дуел између "црвено-бијелих" и украјинског Будивељника посматрало са трибина 24.232 гледаоца. Претходни рекорд Евролиге држао је Партизан који је против Панатинаикоса прије пет година имао 22.567 гледалаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.