Новак Ђоковић - човјек који вришти за људе

Најбољи тенисер се понио као амбасадор и портпарол унесрећених у поплавама које су погодиле Балкан.

Случај је хтио да, усред водене катастрофе на Балкану, када су људска несрећа и туга поновно испливале у први план, негдје "поскривећки" и са стране, епизодне улоге одиграју тројица спортиста. Врхунских садашњих и бивших тенисера и фудбалера, свјетских икона и идола широких маса. Сваки од њих на свој начин, пише у коментару Ал Џазире Балкан Дамир Петрановић.

Давор Шукер, рецимо: предсједник Хрватског ногометног савеза и рођени Славонац није ни трепнуо оком на призоре катаклизме у родном крају. Требало је тек да га јавно прозову навијачи сплитског Хајдука - који су исте вечери скупили неколико тона хуманитарне помоћи и напунили аутобус добровољаца и волонтера - па да се ХНС огласи некаквим смушеним саопштењем с позивом спонзорима да удијеле коју куну. Од оних десетака милијона евра које "пун к'о брод" Шукер љубоморно слаже на рачуну Савеза - тешко се растати...

Позив добрим људима

Марио Манџукић појавио се у Славонији. Тихо и дискретно довукао је неколико комбија прекрцаних намирницама и одбио давати било какве изјаве, бјежао је од камера и само путем Facebookа позвао у помоћ добре људе.

И то је упалило, њемачки новинари су се заинтересирали.

А ту је и Новак Ђоковић, највећи тенисер с ових простора - макар Сплићани то никада неће признати, јер "нема оно нешто више", ону димензију Горана Иванишевића.

Углавном, Ноле се понио као амбасадор и портпарол унесрећених, вриштао је на све стране и није се скањивао прозвати ни BBC и CNN, све оне свјетске медије који тако сензационалистички и тинејџерски одушевљено прате сваки његов миг на терену, сваку гримасу и покрет, сваки залогај који стави у уста и сваки излазак на пиће с пријатељима, сваки одлазак на вечеру с дјевојком или посјет WC-u у краљевској самоћи. Зашто, забога, игноришете стварну људску патњу, зашто сте престали бити новинари?

Ни из џепа, ни у џеп

Послушали су га и BBC и CNN, па су Балкану посветили нешто свог драгоцјеног времена. Њима ни у џеп ни из џепа.

А ако ћемо искрено, ни Ђоковићу не би било ни у џеп ни из џепа да се понио као Шукер, можда тек мало зацвилио на друштвеним мрежама и након тога наставио уживати у свом статусу и богатству. Није, него је усред свог посла - односно тениског турнира у Риму, који је, наравно, с лакоћом освојио - казао да му је напросто било неугодно бавити се спортом у вријеме док Балкан пати. Узео је онај фломастер и уживо на објективу камере побједу посветио Србији и Босни (нешто касније у причу је укључио и унесрећени исток Хрватске), а који тренутак касније цијелу зараду од 500.000 долара без размишљања је послао у родни крај.

Новац, наравно, није све на овоме свијету, макар се у неким тренуцима увијек изнова показује да није баш ни безначајан. Али, човјек се мора разњежити кад схвати да се дарује искрено и с душом, када види да с трагедијом малих људи дубоко суосјећају и они "велики", односно када се докаже да у гигантским професионалцима чучи још већа људина.

Јер, Ноле је једноставно такав: када су га оном једном приликом на неком турниру погрешно представили да долази из Хрватске, сасвим смирено и кул је исправио водитеља и објаснио да није баш тако. "Али - Хрват, Србин, свеједно...", додао је.

А кад је схватио да и сам болује од ријетке пробавне болести целијакије, одмах је све исповједио у јавности и тако за болеснике направио више од свих политичара, самопрозваних стручњака и "self-help" експерата који млате паре на туђој невољи.

Остварени снови

И зато данас вјерујемо свакој Ђоковићевој реченици, вјерујемо да му се "срце цепа" и цијенимо када на све народе бивше Југославије зазива божју милост. Паре су мање битне: Ноле је само дошао у прилику да може дијелити, као у оној ситуацији када обични човјек машта о добитку на лоту и унапријед планира кога ће све усрећити и коме ће све помоћи.

А он је успио и остварио своје снове, за разлику од оних који своје златнике скривају, као да ће их једног дана однијети на онај свијет. Е па неће. И Новак и ови други понијет ће само каризму и траг своје душе.

Што би рекли Босанци, нетко је био и остао раја, а нетко ће увијек бити само папак.

Дамир Петрановић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.