Никола Рађен за "Глас" о Свјетском првенству које је промијенило историју

БАЊАЛУКА - Десет година ватерполо репрезентација Србије чека златну медаљу са планетарног шампионата. Много је то за нацију која девет година љубоморно чува олимпијски трон у ватерполо спорту. Дугогодишњи репрезентативац Србије Никола Рађен сматра да актуелна генерација "делфина" може, након Казања 2015, да поново буде најбоља на свијету.

Некада сјајни бек са својом генерацијом прославио се на њеном почетку, на једном другом шампионату планете - у Риму. Те 2009. године Рађен и друштво, које је окупио тадашњи селектор Дејан Удовичић, отишли су на "чизму" са надом да се неће обрукати. На сцену је, након опроштаја Дениса Шефика, Александра Шапића, Владимира Вујасиновића, Александра Ћирића и Дејана Савића, ступила једна млада екипа. У тиму су заиграли неки нови клинци попут Марка Аврамовића, Милана Алексића, Славка Гака, Стефана Митровића који су уз преостале искусне ватерполисте дошли до злата које је потпуно безболно надомјестило одлазак поменутих ватерполо легенди, којима се брзо прикључио и Вања Удовичић, који је из базена ушао у министарску фотељу.

Тај турнир у Италији био је можда и прекретница за српски ватерполо, јер су успјех и освојено злато донијели на десетине нових одличја. Са том чињеницом сагласио се и Рађен у разговору за "Глас Српске" вођеном на бањалучком Градском олимпијском базену, гдје је чувени ватерполиста, поријеклом из села Стројице код Шипова, учио младе основама овог прелијепог спорта.

- Сад кад причам о томе, најежио сам се. У групи је било "климаво". Поражени смо од Шпаније и борили смо се за пролаз против увек неугодне Аустралије, да бисмо тежим путем дошли до финала. У осмини финала избацили смо домаћина Италију, у четвртфиналу Мађаре, поразили Хрвате у полуфиналу и онда у незаборавном финалу након петераца смо добили Шпанце и постали светски прваци. Пут до пехара био је за анале. Мислим да је та 2009. година обележила моју генерацију која је најтрофејнија и која је харала светским ватерполом. Та 2009. била је почетак те сјајне генерације, свих нас који смо тада постали носиоци репрезентације. Нас који смо онако стихијски отишли на то Светско првенство у Рим, да би на крају тај наш плес у води у Риму ушао у историју. Рим је донео много нама као играчима, тренерима, Савезу, спорту у Србији уопште. После успешне генерације која је била сребрна на Олимпијским играма у Атини, бронзана у Пекингу, дошла је нова генерација која се попела на светски трон и дуго година терорисала планету ха-ха-ха - уз осмијех је истакао Рађен.

Никола је стасавао и био и дио екипе која је годину дана раније на Олимпијским играма у Пекингу дошла до бронзане медаље и то послије инцидента који се десио након пораза од САД у полуфиналу, када су се потукли голман Денис Шефик и убојити стријелац Александар Шапић. 

- Сва дешавања која нису контролисана ван базена, утичу на екипу. Било је доста тешко све то што се дешавало у тим тренуцима. Имали смо велику одговорност према нама самима, према националном тиму, према целој Србији чије смо боје бранили. То је била обавеза, да после пораза од Американаца у полуфиналу освојимо бар ту бронзану медаљу, јер смо маштали да се кући вратимо с одличјем. Није било лако, али ми млађи играчи тада, ја сам био један од њих, ми смо одрасли преко ноћи. Сазрели смо и стасали, прихватили одговорност на себе - рекао је Рађен.

Насљедници Николе Рађена и осталих великана српског ватерпола налазе се у Сингапуру, гдје ће се борити за повратак на свјетски трон. Сингапур је до 25. јула домаћин ватерполо Мундијала.

"Делфини", након тријумфа над Јужноафричком Републиком (27:3), данас од 14.15 часова играју са Италијом. У сриједу слиједи и окршај са Румунијом. Побједник групе ће се пласирати директно у четвртфинале, а други и трећи ће ићи у плеј-оф. На посљедњем шампионату свијета, у Катару прошле године, Србија је заузела шесто мјесто. Ове године, вјерује Рађен, актуелни олимпијски прваци могу до трона.

- Мислим да је улога фаворита нешто што је неминовно за наш тим након злата у Паризу. Мислим да ни момци не беже од те улоге, али оно што храбри јесте да је добра атмосфера у екипи, да су момци одрадили добре припреме, односно да су сви здрави. Мислим да ће Србија оправдати улогу једног од главних претендената на трон на овом Светском првенству. Стевановић зна шта ради. Мислим да су ово својеврсне припреме за Европско првенство у Београду 2026. Волео бих да се понови 2016. година - нагласио је Рађен.

Радује га, каже, што се Борис Вапенски, његов некадашњи саиграч из репрезентације, вратио у национални тим. Такође, Рађен вјерује и да ће Србија много добити са Николом Муришићем на позицији "сидраша".

- Ростер појачан са два тако искусна играча сигурно је значајна ствар. Приватно ме радује повратак у репрезентацију Бориса Вапенског, који није био у селекцији Србије још од 2011, када сам ја био стални члан репрезентације. Муришић је искусан центар, који много може да допринесе својом игром. Доказао је то претходне сезоне у Крагујевцу, где му је такође Стевановић био тренер. Мислим да смо употпунили састав у односу на Париз. Широка лепеза измена даје за право да се надамо великом резултату у Сингапуру - подвукао је Рађен.

Нова правила у ватерполу, која су ступила на снагу 9. новембра прошле године, не свиђају се Рађену највише из разлога што их је Међународна организација водених спортова донијела без било каквих консултација са посредним или непосредним актерима игре. Да подсјетимо на најважније промјене: дужина терена скраћена је са 30 на 25 метара; дужина првог напада се скраћује са 30 на 25 секунди, док се други напад скраћује са 20 на 15 секунди; вријеме напада са играчем више се скраћује са 20 на 15 секунди; број играча се повећава са 13 на 14. Ако тим има само једног голмана, онда у саставу може да буде само 12 играча. Постоји могућност да екипа игра са седам играча у пољу; тренер може да тражи челенџ у сљедећим ситуацијама: да ли је гол постигнут или није, у вези са досуђивањем петерца, бруталног прекршаја и шутом након истека времена, те проблемима са електроником. Ако је захтјев оправдан, тренер има право на још један захтјев; судије могу да траже провјеру у идентичним случајевима плус у вези са пријевременим уласком у игру кажњеног играча или преспорим излажењем из игре искљученог играча...

- Мислим да је то тотално, да тако кажем, незрела одлука. Донети правила без консултовања селектора, играча и федерација, донети нова правила и само их успоставити, без сагласности, без консултација, то није реално. На тај начин уназађујете и не цените спорт који водите. Надам се да ће се играчи, али и судије навићи на нова правила, јер једино је ватерполо опстао као спорт где има доста физичког контакта и не можемо да побегнемо од тога. Рачунам да су челници Европске и Светске федерације хтели да приближе ватерполо неразвијеним земљама, које играју ватерполо, али ово није начин на који се ради. Озбиљне федерације не мењају правила сваке две године - констатовао је Рађен.

Некадашњи играч Црвене звезде прокоментарисао је и оно о чему је први писао "Глас Српске" - да би "црвено-бијели" своје мечеве у Еврокупу требало да играју на Градском олимпијском базену у Бањалуци. Такође га радује што су дјеца из града на Врбасу и околине заинтересована да науче пливати, али и основе ватерполо игре.

- То би можда било најбоље за Црвену звезду, да игра у Бањалуци. Ја бих то највише волео. Моје скромно мишљење је да базена нема довољно, да их требамо више. Фали базена. Децу је потребно окренути према спорту. Научити децу да пливају је један здрав сегмент живота. Спорт више није обавеза, већ привилегија. Мислим да тако треба да му приступимо - закључио је Рађен.

Перез

Када смо Николу упитали ко му је био најтежи ривал за чување, није имао дилему. Иако је био специјалиста за противничке центре, највише муке му је задавао Иван Перез, Кубанац који је годинама играо за Шпанију.

- Дефинитвно, Перез. Он је најтежи за чување. Физички и психички најтеже се било спремити за окршаје с њим, а баш доста их је било - признао је Рађен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.