Ни прелом обје ноге Приједорчанинa Стојанa Јањетовић није 35 година одвојио од терена

Приједор - Стојан Јањетовић из Приједора већ је пуне три и по деценије присутан у фудбалу, а иако гази 47. годину регистрован је као активан играч екипе четвртолигаша Републике Српске, Брзог из Буснова.

Почео је за лоптом да трчи давне 1981. године у ОФК Приједору, а највећи дио своје богате каријере провео је у Рудару из Љубије од 1982. до 1990. године.  

 - Као члан репрезентације БиХ наступао сам 1986. године у Кикинди на турниру младих селекција тадашњих република и покрајина СФРЈ. Играо сам за Трнопоље, приједорско Јединство у насељу Тукови, Банију (Глина), новоградску Слободу у Првој лиги Српске, са Слогом из Трна 1997. освојио Куп Републике Српске, потом у генерацији Винка Мариновића, Далибора Драгића, Дарка Љубојевића, уз Милорада Билбију био члан бањалучког Борца 1993-94, бранећи боје најпознатијег крајишког клуба у Првој и Првој Б лиги Југославије. Са садашњим шефом стручног штаба Крупе Слободаном Старчевићем био сам у друголигашкој конкуренцији 1996. године у дресу црногорског Могрена из Будве - рекао је Јањетовић, познатији по надимку Столе.

Подугачак је и број клубова у којима је био играч и тренер, било у различитим улогама у више наврата или заједнички обављајући их. На клупу приједорске Гомјенице Целпак сјео је као 29-годишњак 1999. године.

- Поред Брзог гдје сам играч и тренер или само тренер био сам у приједорским Житопромету, Туковима, Раднику Урије, Слоги из Ракелића, Рујевцу, а с поносом истичем да сам био оснивач, 2006. године ФСА Приједор, капитен екипе и тренер. У Рудар Приједору, са којим сам као фудбалер био учесник чувеног финала Купа Српске против Борца, радио сам са млађим категоријама и сениорима, а био сам и спортски директор - подсјетио је Јањетовић.

Поменуо је да је 10. децембра 1992. године у Бањалуци наступао за репрезентацију Републике Српске када је са селекцијом Републике Српске Крајине ремизирала 1:1.

- Играли су Борче Средојевић, Стојан Малбашић, Владо Јагодић... Ни слутио нисам сам да ћу годину дана касније, али 12. децембра 1993. враћајући се са утакмице Борца у саобраћајној несрећи доживјети пријелом обје ноге. Послије операције љекари су сугерисали да је рискантно да наставим да играм, али сам остао  на терену због велике љубави према фудбалу, која још траје као првог дана - додао је Јањетовић.

Партизан на опроштају

Стојан Јањетовић држи популарни балон у приједорском насељу Чиркин поље, био је ангажован у школи фудбала "Браћа Ђуровски", а сада има и своју школу из које је Синиша Мијић отишао у Партизан.

- Велики сам навијач "црно-бијелих" и много је утакмица које сам гледао у Београду, а организовао сам и одласке навијача на утакмице. Дјелом сам задовољан што сам у дресу Борца играо против клуба из Хумске улице. Ипак, највећа жеља ми је да каријеру  активног играча завршим у 50. години, а да на мом опроштају гост буде управо Партизан - рекао је Јањетовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.