Немања Максимовић, јунак орлића, за Глас Српске: Био сам ван себе кад сам постигао гол

Када сам примио лопту од Андрије Живковића, знао сам да ћу постићи погодак. Погледао сам према судији, заставица је била спуштена, окренуо сам се и видео да је одбрамбени играч Бразила далеко иза мене, шутирао и, на срећу, погодио.

Рекао је ово за "Глас Српске" један од највећих јунака омладинске репрезентације Србије, стријелац поготка у финалу против Бразила у 118. минуту меча, Немања Максимовић, послије доласка у Стару Пазову. Иако је знао да ће савладати голмана "кариока", признаје да је послије тог тренутка мало чега свјестан.

- Када сам видео да је лопта у мрежи, био сам ван себе. Не сећам се прославе поготка, знам само да сам трчао где ме ноге носе. Верујте, неописив је осећај, још увек ми ти тренуци пролазе кроз главу, али нисам свестан шта смо направили - рекао је Максимовић.

* ГЛАС: Како сте путовали и како се осјећате у Србији послије скоро мјесец одсуства?

МАКСИМОВИЋ: Ух, доживели смо огромно пражњење после финала, славили смо стварно дуго, а онда кренули на дуг пут. Ипак, када смо слетели у Београд, сав умор је нестао. Када сам видео колико људи нас је дочекало и када сам загрлио своје најмилије, имао сам осећај да бих поново могао све исто.

* ГЛАС: Протеклих дана за медије је причао ваш отац Радисав. Ко вас је од породице дочекао на аеродрому?

МАКСИМОВИЋ: Тата није био на аеродрому, он је одмах отишао у Стару Пазову и тамо смо се видели. А у Београд су дошле мајка и сестра, кум и многобројна родбина. Прорадиле су емоције, било је и суза. Стварно не знам шта паметно да кажем у овом тренутку.

* ГЛАС: Шта је са јагњетом са Романије? Да ли је отац одржао обећање и за пријатеље приредио фешту у Бањи Ковиљачи?

МАКСИМОВИЋ: Наравно, слали су ми фотографије, колико сам видео, било је стварно супер. Једва чекам да све прође и да се мало одморим код куће, као и да захвалим свим суграђанима за велику подршку.

* ГЛАС: С обзиром на то да коријене вучете са Романије, знате ли да ли је и тамо било славље?

МАКСИМОВИЋ: Мој отац је из Хан Пијеска, имам много родбине тамо и у Сокоцу и трудим се да их обиђем бар једном у пола године. Чуо сам се са оцем баш када је ишао по јагње, знам да је и тамо било славље и само могу да захвалим свима на подршци.

* ГЛАС: За двије године урадили сте нешто што 99 одсто фудбалера не успије за цијелу каријеру. Освојили сте Европско првенство 2013. године, а сада се попели на кров свијета, шта је сљедеће?

МАКСИМОВИЋ: Ха, ха. Стварно не звучи лоше, мада смо могли и прошле године до медаље на Европском првенству, али можда би било превише. Не знам шта је следеће, знам само да ћу се одмарати три-четири дана.

* ГЛАС: Многи фудбалски стручњаци, са Љубинком Друловићем на челу, истакли су да би вас одмах позвали у А селекцију да имају прилику. Колико вам значе те похвале?

МАКСИМОВИЋ: Друловићу дугујем много. Водио ме је на Европско првенство у тренутку када сам био без клуба, веровао је у мене када је мало ко веровао и много му хвала. Жеља ми је свакако да једног дана заиграм за "орлове", али се не оптерећујем када ће то бити. Као и у клупској каријери, увек сам ишао постепено, тако да не бих имао ништа против да годину или две играм за репрезентацију до 21 године.

Астана

* ГЛАС: Из Црвене звезде сте отишли на мала врата, практично као неталентован играч. Потом сте се доказали у словеначким Домжалама, а сада сте члан казахстанске Астане. Имате ли понуда да промијените средину већ овог љета?

МАКСИМОВИЋ: Стварно нисам размишљао у том правцу. Лепо ми је у Астани, клуб је врло амбициозан, играмо квалификације за Лигу шампиона, али ће сигурно доћи тренутак за растанак. Да ли ће то бити овог лета или у неком наредном периоду, то стварно не знам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.