Небојша Јовановић, бициклиста из Србије: Задатак побиједити себе, па све остале

Бањалука - Дуг и тежак пут до свог 11. издања прошла је бициклистичка трка "Београд - Бањалука", а осим људи у организацији, њен можда и најбољи свједок је бициклиста из Србије Небојша Јовановић.

Учесник Олимпијских игара у Пекингу и човјек којем је бицикл најбољи пријатељ пуне двије деценије са нестрпљењем очекује десети старт на овој трци, јер је пропустио само претпосљедњу.

- Сведок сам труда, рада и напретка у сваком погледу. Нико није могао претпоставити да ће трка прерасти у ово што је сада. Сам податак да ће учествовати око 170 такмичара из 20 екипа, а да је конкуренција заиста јака довољно говори о томе. Видим да и остали бициклисти деле моје мишљење. Заиста, све је на нивоу који је прерастао ову категорију и било би одлично када би се пронашао додатни новац да трка уђе у прву категорију, па да све бројнија публика може гледати још квалитетније екипе које учествују на Тур д' Франсу, Ђиру… - рекао је Јовановић.

Члан Гобик Вијатор Партизана и репрезентативац Србије прошле године био је врло близу побједе друге трке од Теслића до Бањалуке, али је њега и још двојицу бјегунаца група "ухватила" у самом финишу трке.

- Био сам врло близу, али нажалост нисам успео. Надам, се да ћу ове године отићи корак даље, пошто ми је ова трка једна од најдражих и главни циљ у овом периоду године. Публика је била феноменална, навијала за мене у Бањалуци, граду који ми је прирастао срцу и у који увек радо долазим   - рекао је Јовановић.

Петнаестак дана прије јубиларног десетог наступа (28 - 30. април) дошао је у град на Врбасу и тренирао, али не по друмовима на којима ће бити вожена трка, јер их зна напамет.

- Пут преко Мањаче и преко Челинца, Котор Вароша до Теслића све је што треба бициклисти. Услови су савршени, а све остало је ствар воље. Иако ми је 34 године имам је на претек, као када сам почео тренирати. Људи код нас имају погрешну перцепцију, јер рецимо Алехандро Валверде за десетак дана слави 37. рођендан, а ове сезоне је убедљиво најбољи на свету - истакао је Јовановић.

Управо је преданост нешто што покушава усадити младим колегама, јер је уједно и тренер младим бициклистима Партизана.

- Бициклизам је спорт у којем прво морате победити себе, па онда ривале. То покушавам да објасним младима. Имамо талентованих момака који уз јаку вољу и мало подршке могу направити много. Сви кажу да је ово скуп спорт, али не бих се сложио. Пазимо на исхрану, али мислим да трошимо мање од просечног човека, јер не једемо слатко, грицкалице, не пијемо сокове, алкохол… Углавном једемо пилетину и јунетину, воће и поврће. Опрема за професионалца јесте скупа, кошта око 5.000 евра, али за оне који тек почињу цифра је много, много мања. Понављам, воља је кључ свега - нагласио је момак који има близу 20 побједа у каријери.

Професионалац је од 2005. године, а поред домаћих клубова Радничког, Партизана и Београда возио је за екипе из Грчке, Чешке и Кувајта одакле се вратио у Србију.

- Провео сам тамо две лепе године, имао понуду да наставим и постанем тренер, али сам одлучио да се вратим. Жеља ми је била да завршим школу, што сам успео и да своје искуство преносим на младе у Србији. Живот сам дао бициклизму, он је мени много вратио, а ја морам да пренесем на младе. Бићу срећан уколико ме неко од ученика престигне једног дана - закључио је Јовановић док се спремао да крене на 160 километара дугу вожњу до Теслића и назад.

Уобичајена рута за овог момка пет пута седмично…

Супруга велика подршка

Јовановић је 2010. године доживио тешку несрећу у Чешкој када је током једне трке у групу бициклиста улетио мотоциклиста.

- Мало је недостајало да после тога дигнем руке од свега. Међутим, у живот ми је ушла садашња супруга Рада и много помогла на путу до повратка. Уз њену подршку сада сам на нивоу на каквом сам био прије повреде. Уједно ми је и менаџер, заслужна је за све моје успехе - рекао је Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.