Небојша Граховац пуну деценију на голу француског прволигаша: У Шартру не вриједи правило о Балканцима

ШАРТР - Неписано правило које каже да један Балканац у тиму гарантује солидне резултате, два борбу за титулу, а три и више борбу за опстанак не важи за Шартр. Заштитни знак француског клуба већ осам година је Небојша Граховац, а биће и пуних десет, с тим што је у међувремену дошло још доста играча са нашег говорног подручја.

Вођен девизом да добре ствари није потребно мијењати, Граховац је одлучио да продужи уговор са Шартром до љета 2023. године, што значи да ће у овој средини навршити деценију. Не дешава се баш често да страни играчи тако пусте коријење на једном мјесту, али је искусни голман пронашао мирну луку за породицу и себе. Уз то су се поклопили и планови руководства клуба које из године у годину подиже љествицу, па је Шартр већ постао стабилан прволигаш.

- Када сам дошао, били смо у другој лиги, али је постојао тачно овакав план развоја и за сада све иде како је зацртано. Зато сам презадовољан и нисам се двоумио да продужимо сарадњу. За двије године ћу имати 39 на леђима и одлично је када знате да и у тако зрелим годинама можете да браните на високом нивоу и да сте потребни тиму. Посебно што је план руководства да се у наредној сезони или најдаље оној тамо домогнемо Европе. Крајем 2022. или у 2023. ће завршити велику дворану и спортски комплекс у којем је планирано да играмо европске мечеве - рекао је Граховац за “Глас Српске”.

Стабилне финансије клуба, иза којег стоје градске власти Шартра, сигурно су допринијеле да Граховац одавно по стажу “прешиша” све остале клубове у којима је играо. Када је прешао из Шамберија у Шартр, није било баш лако да се прилагоди.

- То је монденско мјесто на неких 70 километара од Париза у којем углавном живи буржоазија. Нисмо били баш исти свијет када смо дошли, те је прилагођавање ишло мало теже, али је сада одлично, добрим дијелом што је у клуб дошло доста играча са наших простора. Ту су момци из Србије, Хрватске, Словеније, Словачке, Бугарске, Русије, помоћни тренер је легендарни Небојша Стојиновић из Шапца, а недавно је стигао и изузетно талентовани голман Вања Радић из Котор Вароша. Одлично се слажемо, чак и Рус и Словак причају наш језик и све је као треба да буде - нагласио је Граховац.

Теза са почетка приче о броју Балканаца у једном тиму за сада не стоји, јер је Шартр послије неколико сезона у другој лиги већ другу и те­ како важан члан елите. Долазак актуелног селектора Србије Тонија Ђероне на клупу требало би да значи и додатни искорак.

- Имамо добру екипу, што је најважније, сјајну атмосферу и одличне радне навике. Било је ситних проблема када је Ђерона дошао, јер у клубу нису могли да испрате другачији начин рада, али је сада све одлично. Добио је одријешене руке да ради и зато је продужио уговор до љета 2023. године и надам се да ћемо заједно направити велике ствари. Не знам да ли ћемо моћи баш да “дохватимо” Монпеље и ПСЖ, али ћемо свакако конкурисати за врх табеле - подвукао је искусни Приједорчанин.

Шпански стручњак је на пречац побрао симпатије овдашње јавности, јер је у само три меча учинио да Срби заволе и прате рукомет. Побједа и реми против Француске, те тријумф над Грчком пробудили су наду да овај трофејни спорт ипак има будућност.

- Познато је да шпански тренери живе рукомет 24 часа. Уз то, држе се заједно, уче један од другог, размјењују податке и и те како много пажње посвећују детаљима. Србија је одлично кренула и вјерујем да ће наставити у том смјеру - нагласио је Граховац.

Тренутно стање током пандемије и правила у Француској једина су замјерка коју има.

- Тренирамо нормално, тестирамо се сваке седмице, дјеца иду у школу, али је доста тога затворено. У 18 часова почиње полицијски час, па иако имамо дозволу да одемо на тренинг и назад, све изгледа поприлично сабласно. Мало ми смета што нам оваква ситуација постаје нормална, а сигурно није, па се надам да ће што прије бити иза нас - закључио је Граховац.

Откуд Бугарин у рукомету?

Члан Шартра је и интернационалац из Бугарске Светлин Димитров, што је на први поглед прилично чудно, јер је рукомет у његовој земљи на аматерском нивоу. Зато је и његова прича врло занимљива.

- Давно је дошао у Француску и играо полупрофесионално у трећој лиги, при томе радећи на гробљу. Прије неколико година дошао је у наш други тим и добио шансу прилично изненада. Наше стандардно лијево крило је доживјело тежу повреду, а Димитров искористио шансу и ето га на­ великој сцени. Чудан је спорт, мора много ствари да вам се посложи - рекао је Граховац.

Вуја најбоље рјешење

Као бивши рукометаш Приједора, Борца и Босне, прати стање у клубовима колико год може и срећан је што је Веселин Вујовић сјео на клупу Борца.

- Мислим да је, без обзира на таленат, капацитет и перспективу Мирка Микића, у овом тренутку Вујовић најбоље рјешење за Борац, посебно што су још у Европи. Уколико прођу Горење, могу да оду и до самог краја ЕХФ Европа купа - рекао је Граховац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.