Нападач Слободе из Новог Града Милош Галин прави фудбалски глобтротер: Идући за лоптом пропутовао свијет

НОВИ ГРАД - Један од феномена модерног фудбала, глобтротер у правом смислу те ријечи, Милош Галин за 12 година играња у сениорској конкуренцији промијенио је много клубова па му је садашњи, Слобода из Новог Града, 26. за који наступа.

На тај начин је престигао много познатијег, али ништа мање већег свјетског путника Андрију Калуђеровића којем је Жалгирис “тек” 25. клуб у каријери. 

А како је у најбољим годинама, тек му је 30, и пред њим је бар још шест или седам година играња, није немогуће да на овај списак допише још клубова и земаља па и континената.

- По природи сам особа која воли да путује и упознаје нове културе, људе и предјеле. Отприлике сам видио све оно што ме је као младог човјека интересовало и остало ми је још да посјетим Америку. Ако све буде у реду, намјеравам себи да испуним ту жељу наредне године. Искрено, да није било лопте и играња фудбала, тешко да бих могао да видим толико, поготово ове егзотичније предјеле. Имао сам срећу да упознам много људи и стекнем бројне пријатеље, али и да видим нешто што ни у сну нисам мислио да ћу видјети. Захваљујући друштвеним мрежама са многима од тих пријатеља сам и данас у контакту па увијек имам некога ко може да ми помогне ако ми било шта затреба - појашњава Галин у разговору за “Глас Српске”.

У 12 година дугој каријери играо је у осам држава, БиХ, Србији, Грчкој, Алжиру, Тајланду, Малти, Либану и Њемачкој, на чак три континента, Европи, Африци и Азији. Иако нигдје није остао дуже од једне године, ипак је имао прилику да упозна различите људе и културе, те обиђе многобројне туристичке дестинације. Међутим, на питање гдје му је било најљепше, није могао да пружи адекватан одговор.

- Тешко ми је да изаберем најљепшу дестинацију, јер свака има нешто посебно, и свака је на свој начин, да ли фудбалски, културно, туристички или финансијски, оставила на мене дубок утисак. Можда Алжир који ми је остао у сјећању, како по самој љепоти, тако и по квалитету фудбала који се тамо игра. У Белизаду ми је тренер био Алан Мишел, који је дуго радио у Француској и који је заиста врстан стручњак. Имали смо огромну подршку и у просјеку нас је на домаћим мечевима пратило око 25.000 гледалаца. Највише их је било на дербију против МЦА Мулудија, на Националном стадиону, када је на трибинама било 44.000 навијача - присјетио се Галин.

Након Алжира пут га је одвео у Тајланд гдје му је све било ново, али и гдје му је требало безмало мјесец дана да се прилагоди клими.

- Тајланд је био сушта супротност у односу на Алжир. Више проблема сам имао са прилагођавањем клими, требало ми је доста времена да пронађем свој ритам. Да ли због велике влажности или не, али имао сам константну мучнину и осип, срећом ништа озбиљније. У питању је туристичка земља која 99 одсто својих прихода добија од туриста и све је подређено њима. Што се тиче фудбала, били су анонимуси, али је у посљедњих пет или шест година и тамо дошло до праве експанзије. Почело се са много већим улагањима, довођењем тренера и играча из иностранства и то је дало одређени резултат. Највећа ствар је њихова организованост, како савеза, тако и клубова. Види се очигледан напредак и вјерујем да ће ускоро и на репрезентативном плану да направе нешто више - тврди Галин.

Управо у Тајланду доживио је једну од највећих пустоловина коју су му припремили саиграчи из Нара јунајтеда.

- Имао сам разноразних анегдота гдје год сам играо, али ова из Тајланда је на самом врху. Наиме, та земље је позната по транвеститима што сам ја упознао на мало тежи начин. Дјевојке су им лијепе као слике, али кад мало боље погледаш установиш да су већина њих у ствари мушкарци. Неколико дана по доласку у Тајланд саиграчи су ме, у знак добродошлице, извели у један ноћни клуб и пустили ме да се забављам са једном правом љепотицом. Срећом, нису ми дозволили да пређем границу па су ми на вријеме открили да је то мушко. Можете замислити моје запрепаштење. Наравно, искористили су то да ме послије зезају - прича Галин.

Интересантно, оно што је већини фудбалера представљало проблем приликом селидбе у егзотичне крајеве, привикавање на локални начин исхране, Милошу уопште није сметало.

- Мени то заиста није представљало никакав проблем. Свака земља има своју традиционалну храну и мени никада није ништа од тога сметало. Истина, било је јела која ми нису легла, али сам настојао да пробам што више тих специјалитета. Већина је била заиста добра али, било је и оних у стилу “не дао бог никоме” - каже Галин.

У каријери имао је прилику да игра Премијер лигу, те Прву лигу ФБиХ, а тек када је стигао у Нови Град упознао је Прву лигу Републике Српске.

- Ето, дочекао сам и то. Истина, играо сам за Дрину из Зворника, али тада су “вукови” били премијерлигаши, тако да заиста нисам имао превише информација о квалитети овог такмичења. За сада, све је добро, лига је веома коректна, добро се игра и имам утисак да свако свакога може да побиједи. Одиграо сам до сада три утакмице, постигао исто толико погодака и донио Слободи шест бодова. Вјерујем да је ово само почетак серије те да ћемо и клуб и ја из меча у меч бити све бољи - оптимиста је нападач “црвених”.

Како сам каже, није водио евиденцију наступа и голова, али их је било доста. Такође, иако је прилично висок, скоро два метра (198 цм), одличан је техничар.

- На жалост, нисам водио ту евиденцију, али сам у каријери одиграо сигурно преко 300 званичних утакмица и постигао скоро стотину голова. А што се тиче стила игре, због моје висине је сасвим природно да добро играм главом, и то је оно што од мене сви очекују. Али, добар сам техничар, не бјежим од дриблинга, што противници најмање очекују - закључио је Галин.

Свадба у Алжиру

Говорећи о боравку у Алжиру, Милош је нагласио како је, као и већина неупућених, имао одређене предрасуде о тој земљи.

- Тачно је да сам имао нека своја размишљања која су, углавном, била погрешна у шта сам се веома брзо увјерио. Алжир јесте строго исламска земља, али веома поштују и све остале религије и ја са те стране никада нисам имао ни најмањи проблем. Људи су тамо веома пријатни и љубазни, прави домаћини. Стекао сам за тих годину дана доста пријатеља са којима сам и данас у контакту. Прије двије године позван сам на свадбу некадашњег саиграча и наравно да сам отишао. И, шта да кажем, свадба као свадба, са доста музике и пјесме, сви се веселе и играју, баш као и код нас, само, без алкохола – испричао је Галин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.