Највећи који нису упловили у НБА воде VIDEO

Изјава кошаркаша Денвер Нагетса Влатка Чанчара да је Артурас Карнишовас међу најбољим европским кошаркашима који никада нису играли у НБА изазвала је полемику међу љубитељима кошарке.

Словенац није погрешио, некадашњи литвански кошаркаш био је одличан у периоду док је играо професионално, али доста је оних који су оставили већи траг у европској и свјетској кошарци, а да нису били у НБА каравану.

Некада је НБА била непознаница, у њој су играли само амерички кошаркаши и тек доласком Влада Дивца и Дражена Петровића на тло Сјеверне Америке кренуо је тренд одлазака Европљана "преко баре".

Због тога смо размишљали да ли на листу да ставимо легендарне кошаркаше који су играли 60-тих и 70-тих година прошлог века и на крају смо одлучили да их уврстимо јер то што нису играли у вријеме када у САД није било странац не значи да то не би могли.

Данас је одбити НБА позив ријеткост, свако коме се укаже прилика оберучки прихвати уговор и због тога се на листи налази само једно активно име од којег ћемо и кренути.

Серхио Љуљ

Шпански кошаркаш више пута имао је прилику да оде у НБА, али никада није био задовољан улогом која му се нудила и због тога већ 13 од 15 професионалних сезона игра у Реал Мадриду.

Били су то знатно уноснији уговори него што је могао да му дâ "краљевски клуб", међутим Љуљ је један од ријетких који није пао на зов НБА новца.

У каријери нема шта није освојио, како на клупском, тако и на репрезентативном нивоу.

Два пута је био шампион Евролиге, једном МВП, шест пута најбољи у АЦБ лиги... Три злата са Шпанијом са Европских првенстава, сребро и бронза са Олимпијских игара и коначно злато са Свјетског првенства 2019. у Кини.

Љуљ у посљедње двије године није кошаркаш као што је некада био, то се може преписати тешкој повреди кољена, али је и даље међу најпоштованијим, ако не и најпоштованији играч у Евролиги.

Димитрис Дијамантидис

Не желимо да направимо велики скок у годинама па се тако име Димитриса Дијамантидиса нашло слиједеће на листи.

Некадашњи кошаркаш Ираклиса (од 1999. до 2004) и Панатинаикоса (од 2004. до 2016) оставио је дубок траг у европској кошарци и један је од најтрофејнијих играча у историји.

Са ПАО-ом је освојио три Евролиге, два пута је био МВП финала, а поред одличне игра у нападу годинама је био најбољи одбрамбени кошаркаш на периметру.

Велики успјех имао је и у репрезентативном дресу освојивши злато са Грчком у Београду 2005. на Европском првенству и сребро на Мундобаскету годину касније.

Дуго је трајао, до 36 године играо је на врхунском професионалном нивоу, али је на вријеме одлучио да се повуче. ПАО је у његову част повукао број 13.

Рамунас Шишкаускас

Литвански кошаркаш је примјер играча који је годинама све био бољи и бољи, па је тако највеће успехе на клупском нивоу остварио тек после 28. године.

Тако није било на репрезентативном нивоу, са само 22 године освојио је бронзу на Олимпијским играма у Сиднеју, док се са 25 окитио златом на Евробаскету у Шведској.

Евролигу је освојио са Панатинаикосом и ЦСКА и то у двије године заредом, 2007. и 2008. Прије дванаест година био је и МВП финала у којем су Московљани побједили Макаби из Тел Авива.

2014. године проглашен је за легенду Евролиге, а пензионисао се 2012. као 34-годишњак.

Хуан Антонио Сан Епифанио

Идемо мало у прошлост. Човјек који је целу каријеру провео у Барселони са којом је освојио прегршт трофеја.

Популарни Епи играо је за каталонски клуб од 1977. до 1995. године, одиграо је 421 утакмицу и постигао 7.028 поена – највише у историји Барселоне.

Епифанио и Наваро највећи су кошаркаши које је "Блауграна" дала европској кошарци, с тим што је популарни "Ла Бомба" играо једну сезону у НБА и зато га нема на нашој листи.

Епифанио је поред великог броја клупских трофеја освојио и неколико медаља са националним тимом – сребро на ОИ 1984, сребро и бронзу на Евробаскету 1983. и 1991.

Оскар Шмит

Овога пута не правимо велико скок с обзиром да су Шмит и Епифанио играли у истом периоду, с тим што је каријера легендарног Бразилца трајала до 45. године.

Дуго је трајао Шмит и оставио неизбрисив траг у европској и свјетској кошарци. Дуго је играо у Бразилу, потом се преселио у Италију, затим у Шпанију, а каријеру је завршио у Фламенгу.

За репрезентацију Бразила играо је на четири Светска шампионата и најбољи је стријелац у историји са 906 поена на 34 меча, односно 26,7 просјеку.

Шмит убедљиво води испред другопласираног Луиса Скола који има 190 поена мање. У Манили 1978. године био је међу најбољим играчима турнира, а Бразил је освојио бронзу.

Налази се у Кућу славних и чак четири његова дреса су повучена из употребе. Никада није играо у НБА и многи кажу да је један од најбољих који није крочио међу елиту.

Никос Галис

Још један великан овог доба. Чувени грчки кошаркаш играо је у периоду од 1979. до 1994. годинеи у каријери је носио сам два дреса, Ариса (1979-1992) и Панатинаикоса (1992-1994).

Баш као и Шмит, Галис је био убојити нападач од којег су се противничке одбране тресле када би га виделе. Занимљиво, иако је рођен у Њу Џерзију гдје је похађао средњу школу и колеџ, Грк никада није играо у НБА.

Био је испред свог времена биљеживши у просјеку чак 44 поена у сезони 1980/1981 и укупно је на клупском нивоу одиграо 588 званичних утакмица уз просјек од 33 поена по утакмици (!).

Са репрезентацијом Грчке освојио је злато на Евробаскету 1987. и сребро двије године касније у Југославији. На та два шампионата био је најбољи стрелац са 37 поена у просеку.

Много пута је пребацивао цифру од 40 поена, а најбоља кошгетерска утакмица била му је на Свјетском првенству 1986. када је против Панаме постигао 53 поена.

"Никада нисам помислио да тако један добар офанзивни кошаркаш може да игра у Европи, поготово у Грчкој", изјавио је давно Мајкл Џордан.

Сергеј Белов

Најстарији кошаркаш на нашој листи. Човјек који је са репрезентацијом Совјетског савеза освојио је чак седам златних медаља на највећим шампионатима.

Два пута је био шампион Евролиге, три пута најбољи стрелац, а има и једанаест титула у некадашњој СССР лиги.

Белов је играо на позицији бека шутера и каријера му је трајала од 1964. до 1980. године.

Поред седам златних медаља, од којих је пет са ЕП-а, два са СП-а и једно са ОИ, Белов има још три сребрне медаље и пет бронзаних. Укупно 15 медаља са Совјетским савезом од 1967. до 1980.

Истинска легенда европске кошарке.

Драган Кићановић

Легендарни Кића спада у "крем де ла крем" европске кошарке. Рођени Чачанин професионалну каријеру кренуо је у Борцу у којем је провео једну сезону послије чега се преселио у Партизан у којем је играо наредних девет година.

Са црно-бијелима је био веома успјешан освојивши три шампиона Југославије и два Купа Радивоја Кораћа. Потом је играо у Скаволинији, а каријеру је завршио у Расингу из Париза.

Кића је много већи траг оставио у репрезентативној кошарци освојивши чак десет медаља на три највећа спортска такмичења – Европском и Свјетском првенству и Олимпијским играма.

Један је од најбољих поентера у историји Мундобаскета што говори и податак да је на 25 утакмица постигао 491 поена, у просјеку 19,7, те се налази на седмом мјесту вјечне листе најбољих стрелаца.

Има три злата са Евробаскета (1973/75/77), једно с Мундобаскета 1978. и Олимпијских игара 1980. Од 2010. године налази се у Кућни славних.

Дражен Далипагић

Са Кићом увијек иде и Праја. Тако је било у прошлости, па нема разлога да не буде и на нашој листи. Каријера Дражена Далипагића трајала је дуже од Кићановићеве, а занимљиво каријеру је завршио у Црвеној звезди 1991. године.

Далипагић је био на корак од НБА и од тога да обуче дрес Бостон Селтикса, али вријеме и правила су била другачија и да је прихватио позив Америке не би могао више да игра за репрезентацију.

На вјечној листи најбољих стрелаца Мундобаскета Праја се налази на четвртом мјесту са 563 поена на 35 утакмица.

Са репрезентацијом Југославије освојио је 12 медаља, од чега пет златних, три сребрне и четири бронзане.

Био је МВП Евробаскета 1977. и најкориснији кошаркаш Мундобаскета 1978. године.

Крешимир Ћосић

Легендарни хрватски центар који је професионалну кошарку играо од 1964. до 1983. године. Највише времена провео је у Задру, а каријеру је завршио играјући у Цибони од 1980. до 1983.

Био је дио генерације у којој су играли Кићановић и Далипагић и са репрезентацијом Југославије освојио је невјероватних тринаест медаља.

Одиграо је чак 303 меча за национални тим и има шест златних одличја са највећих првенстава. Са Цибоном се попео и на кров Европе 1982. године, а више пута у каријери је одбио НБА понуде.

Ћосић је преминуо 1995. године у 47. години.

Дејан Бодирога

За крај оставили смо Бодибонда – Дејана Бодирогу.

У каријери се наосвајао медаља и трофеја, а оно што га је издвајало од других била је елеганција, да нешто што изгледа тешко уради без имало муке.

Играо је на позицији крила, драфтован је 1995. од стране Сакраменто Кингса, али никада није отишао у најјачу кошаркашку лигу.

Бодирогу је управо примјетио горепоменути Крешимир Ћосић који га је и довео у Задар 1990. године. Послије тога је услиједила селидба у Италију, потом је играо у Шпанији и Грчкој, а каријеру је завршио у Италији.

Освојио је чак три Евролиге, двије са ПАО-ом и једну са Барселоном, два пута је био МВП финала и освојио је још бројне клупске трофеје и награде.

Ништа мање бриљантан био је и на репрезентативном. Три злата са Европских првенстава, два са Свјетских и сребро са Олимпијских игара и све то за само седам година!

Бодирога је играо за национални тим од 1991. до 2005. и на сваком такмичењу, осим на ОИ 2000, освојио је медаљу, а да је притом био међу најбољим кошаркашима.(Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.