Најљепша фудбалска бајка писана српским пером

Група Скаузера, становника Ливерпула који претежно навијају за овај фудбалски клуб, дио је невјероватне фудбалске приче која ће поново бити испричана 50 година касније.

Од Шпаније у августу до Хондураса у марту, проведеног Божића у Токију и Нове године у Манили, ово је било право фудбалско путешествије. И то у вријеме када такве ствари нису биле превише модерне.

Ових дана књига би требало да се нађе у продаји, а оно што је веома занимљиво јесте да је експедицију која је одиграла 32 утакмице у 26 различитих земаља, у оквиру припрема за премијерну сезону, водио српски тренер Божидар Николајевић Капушто, познатији као Кро Кап.

Николајевић је окупио Европљане у Тексасу, било је осам Енглеза, од којих је седам било са Мерсисајда. Један од њих је и дефанзивац Бил Кросби, који се присјетио како је почео да игра за Торнадо.

Имао је 19 година и радио као кондуктер у ливерпуским аутобусима, када је у часопису „Ливерпул ехо" видио да се траже „врхунски аматерски фудбалери". Убрзо послије тога позван је на разговор, да би мјесец дана касније примио телеграм са позивом у Далас. Испоставило се као искуство које му је промјенило живот.

„Невероватно путовање које се никада више неће поновити", рекао је Крозби једном приликом.

Било је ту и познатијих играча – Дејв Муркрофт је на ’Вемблију’ играо у аматерском финалу ФА купа за Скелмесдејл јунајтед, потом забиљежио више од 100 наступа за Транмер, док му је саиграч у Даласу био и Брајан Харви, брат Евертонове легенде Колина. Уз њих, Божидар је довео по двојицу Норвежана, Данаца и Швеђана, уз само једног Американца – Џеја Мура.

Током седам мјесеци тим је путовао по свијету, играјући утакмицу за утакмицом, често пред стотинама и стотинама навијача. Неки од противника били су Реал Овиједо, Фенербахче и репрезентација Пакистана, посјетили су Кипар, Иран, Индију, па чак и Вијетнам, у којем је у то вријеме буктао рат.

„То је нешто што остаје за цио живот", додао је Крозби.

Ипак, Капово наслијеђе је остало – осим трага у такозваном сокеру, оставио је неизбрисив печат у америчком фудбалу, пошто је један од најзаслужнијих за промјену у НФЛ лиги и увођење кикера који посједују фудбалски стил седамдесетих година прошлог века.

Један од његових ученика, Аустријанац Тони Фриш, први је фудбалски играч трениран на ’Старом континенту’ који је заиграо у НФЛ. Капушто је у слиједеће три године у најјачу лигу свијета довео још осморицу Европљана. Оно што је покушао 1978. нико није могао да наслути – „пословни синдикат" је желио да направи „бум" и доведе Рикија Виљу, звијезду аргентинске репрезентације која је те године освојила Мундијал у својој земљи, али се Кап супротставио таквој идеји.

Виља је заједно са Освалдом Ардиљасом потписао за Тотенхем, док је српски тренер одлучио да престане да се бави фудбалом и постао је сликар. Нека од његових дјела, за коју је инспирацију тражио управо у НФЛ-у, изложена су у Кући славних овог спорта у Охају.

Кап је 2010. године у сну преминуо у 88. години живота. Његова улога у невјероватној бајци Далас Торнада му је одавно обезбједила мјесто у историји фудбала. Ви сте можда данас чули за њега, али они који су учествовали у турнеји га сигурно неће заборавити.

Божидар Николајевић Капушто рођен је у Скопљу и заједно са Ференцом Пушкашом је учио у Мађарској националној фудбалској академији, али је 1956. године морао да напусти Европу и оде „преко баре". Преселио се у Торонто гдје је радио у локалном фудбалском часопису. Ипак, увијек му је највећа страст био тренерски посао. Када је чуо да се Далас спрема да направи клуб за прву сезону Фудбалске лиге Сјеверне Америке, искористио је шансу. Искористио је своје контакте и довео играче из Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.