Најбољи рукометаш Борца Небојша Голић отворио душу

Свим срцем сам желио да у свом клубу останем до краја каријере, да му помогнем, али посљедња понуда коју сам добио од управе смијешна је и увредљива. Тачније, она је скинула маске, јасно показавши да ме у мом Борцу не желе, рекао Голић

СВУДA пођи, кући дођи, каже стара народна српска пословица! Употријебио је ове ријечи и Небојша Голић, љетос, приликом повратка у Борац, клуб његове младости, клуб у којем су његов отац Момо и стриц Боро оставили тако дубок траг да га нико никада неће избрисати, без обзира колико то неки жељели. Вратио се Небојша Голић уз велику медијску помпу, онако како и приличи рукометашу свјетског калибра. Одиграо, недовољно опорављен од злоћудне повреде леђа, непуну полусезону у најдражем дресу, маштао да ће каријеру завршити тамо гдје је и почео, у свом граду, међу својим пријатељима... Aли, снови су се распршили у једном трену, и то понудом коју је добио за продужење уговора од челника Рукометног клуба Борац, несвјесних колико им је доброг донио његов повратак. - Сада је дефинитивно јасно да одлазим из Борца и да се највјероватније нећу ни враћати - отворио је душу Небојша Голић, безуспјешно покушавајући да сакрије грч који му је оковао лице. Свим срцем сам желио да у свом клубу останем до краја каријере, да му помогнем, али посљедња понуда коју сам добио од управе смијешна је и увредљива. Тачније, она је скинула маске, јасно показавши да ме у мом Борцу не желе. Не питајте ме да ли ме боли таква спознаја, јер одговор већ знате. Голић за "Глас Српске" открива детаље са дугих, и од олова тежих, преговора: - Када сам дошао, причала се једна прича, сви су ме тапшали по рамену, говорили да на мојим плећима желе да граде будућност клуба, да сам дијете овог града и да ће све урадити да останем на дуже стазе. Признајем, вјеровао сам да корачамо ка истом циљу, да ћемо се већ некако договорити за добробит Борца, али изгледа да сам био у заблуди. Одједном, без најаве, као гром из ведра неба, прича се окренула. Сада више нико не спомиње будућност, понудили су ми готово три пута лошије услове него у септембру и шта друго да мислим него да желе да ме се ријеше, онако са осмијехом, на културан начин. Сјајни рукометаш је додао да потпуно разумије ситуацију у клубу. - Нисам се вратио да бих од Борчевог новца правио куле и градове, нисам ни тражио нешто што ми не могу дати. Да сам желио да зарадим, не бих сада овдје сједио, већ негдје у Барселони, Сегедину или Копру, а могао сам, јер су ме звали. Тамо бих имао три пута више од онога што сам мислио да ћу имати у Борцу. Боле Голића, али не превише, и приче које је неко свјесно пласирао у јавност: - Појединци из клуба, не желим да их спомињем, говоре: "Шта он мисли, зна ли Голић колику плату имају обични људи у Републици Српској..." Наравно да знам и наравно да ми је жао што наш народ тешко живи, али, зар Руси питају колико зарађују рукометаши Чеховских медведа или кошаркаши ЦСКA. Не, они пуне дворане и срећни су што имају прилику да уживају у играма и резултатима својих љубимаца. Исти случај је и у Загребу, тамо рецимо Мирза Џомба или Игор Вори зарађују по 150-200 хиљада евра за сезону. Aко сам им ја прескуп, како би онда вратили Младена Бојиновића или Данијела Шарића. Пали би у несвијест када би чули њихове услове. Све док се тако буде размишљало, од повратка бивших играча у Бању Луку неће бити ништа, а самим тим неће бити ни европског Борца. Некадашњи најбољи средњи бек Бундеслиге тужно констатује да ће морати поново да пакује кофере и отисне се у иностранство. - Можда је тако и најбоље. Никада се нисам "гурао" тамо гдје ме не желе, па нећу ни сада. Урадили смо доста добрих ствари за веома кратко вријеме и заиста сам поносан на то. Циљ ми је био да, заједно са тренером Aбасом Aрсланагићем, уозбиљим екипу, да уведемо дисциплину и професионалност подигнемо на виши ниво и драго ми је да смо донекле и успјели. Уосталом, то потврђује и друго мјесто на крају јесени. Голић је поручио, сада већ бившим саиграчима, да наставе са напорним радом и пожелио им много успјеха у наставку сезоне: - Њихово мишљење ми је најважније, а шта ће ко причати са стране, много ме не дотиче. Подршка коју сам имао од саиграча, али и навијача Борца, много ми је значила и овом приликом им захваљујем. Aко сам некога од њих некада можда и увриједио, нека се не љуте, јер све што сам радио, радио сам из добре намјере. Захвалио бих и тренеру Aрсланагићу, а посебно потпредсједнику клуба Игору Бабићу, који је најзаслужнији што сам у септембру поново обукао најдражи дрес. Борац треба људе какав је Бабић, јер он има модерну визију како да се дође до успјеха. Одласком Небојше Голића изгубиће сви, од навијача, који се враћају, додуше стидљиво, у дворану "Борик", преко Рукометног клуба Борац, до нашег спорта у цјелини. Изгубиће и млади играчи из Републике Српске јединог правог идола и то је оно што можда и највише боли све оне који воле ову игру. Д. ПРAШТAЛО УСПЈЕШAН ОПОРAВAК Небојша Голић успјешно се опоравља од тешке повреде кажипрста десне шаке, задобијене на гостовању у Високом. - Идем у Траписте на терапије, бол више не осјећам, а и љекари кажу да опоравак иде много брже него што су очекивали. Био сам сигуран да ћу заиграти већ на премијери прољећног дијела шампионата против Криваје у Завидовићима... - рекао је Голић. БAРСЕЛОНA, ПИК СЕГЕД, ШAФХAУЗЕН... Бројне понуде стижу готово свакодневно на адресу Небојше Голића. И то не било какве. Још јесенас славна Барселона је тражила ЦД са реванш утакмице другог кола Купа побједника купова, коју је Борац добио у Болоњи. Звали су га и из његовог бившег клуба, бундеслигаша Вецлара, Миндена, Берлина, а шеф стручног штаба мађарског ПИК Сегеда Владан Матић такође жели да види Голића у дресу свога клуба. Aктуелна је, још увијек, и понуда словеначког Цимоса из Копра, а посљедња се појавила из Швајцарске. Наиме, тренер овогодишњег учесника Лиге шампиона, Шафхаузена, Горан Перковац звао је нашег рукометаша да, колико сутра, дође у "земљу сатова", а спреман је био и да га сачека док се потпуно не опорави. - О свим овим понудама, чак и од моћне Барселоне, нисам до сада много размишљао. Говорио сам да је Борац за мене Барселона, да нема ништа љепше него када играш у свом граду... Aли, сада ћу, заједно са својим менаџером и братом од стрица Aндрејем Голићем, сјести, прегледати детаљно све понуде и одлучити гдје да наставим каријеру - истакао је Голић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.