Кристијан и Лазар грабе ка врху: Златна браћа из ринга

ДЕРВЕНТА - Истог дана и под истим свјетлима ринга два рођена брата постала су прваци Републике Српске у боксу, а док многи браћу повезују махом са ривалством, Кристијан и Лазар Новић су доказ да заједништво, подршка и упорност стварају шампионе. Ово је прича о њима, младим Дервенћанима који, с правом, сањају велике снове.

На први поглед сасвим обични дјечаци, али песнице им причају другу причу. Кристијан (16) и Лазар (14) су, наиме, чланови Кик-бокс клуба Дервента, али тај спорт им није био први избор, прије рукавица били су вјерни копачкама.

- Пожељели смо, ипак, да тренирамо кик-бокс. Посебно Лаки, и тата нас је и уписао - тим ријечима њихову спортску причу за нас је отворио Кристијан.

- Било је занимљиво од првих тренинга. Све је било ново, али пронашли смо се у томе. И Лаки и ја - наставио је.

Када су се "прекалили", рекоше готово у исти глас и уз благи осмијех, више није било стајања. Низали су се тренинзи, такмичења, борбе, медаље. Оне су их пратиле до куће, а са појединачног првенства Српске у боксу, одржаног у Бијељини лани половином децембра, обојица су донијела оне златне.

Наступајући за Бокс клуб Бањалука 22, Лазар је у категорији кадета до 63 килограма у финалу савладао противника из бијељинског клуба и заслужио златну медаљу. Кристијан је наступио у категорији јуниора до 70 килограма и у финалном мечу такође славио над ривалом из "Обилића". Први је побиједио Лазар, потом и Кристијан, а са сваком новом побједом су, не крију, све истрајнији у намјери да далеко догурају.

- Уживамо у тренинзима - добацио је у једном моменту Лазар не кријући да су му узори шампиони Мајк Тајсон и Мирко Филиповић.

На питање шта им значи спорт, старији Новић у даху одговара: "Све".

- Без тих активности било би нам досадно, не знамо шта бисмо радили - рекао је Кристијан.

И један и други маштају да једног дана донесу кући и медаље са великих такмичења.

- Даћемо све од себе да будемо спремни када за тај корак дође вријеме - рекао је Кристијан у коме побједа сваки пут буди неки посебан осјећај.

И док је Лазар тражио ријечи да у најкраћем опише шта је то што га тјера да иде даље, припомогао је тата.

- Лаки то баш воли. То је он. Када уђе у ринг, не размишља о противнику. Он је такав. Улази, онако опуштено, даје све од себе и крај - испричао је Младен који осим Лазара и Кристијана има и кћерку која је у одбојкашким водама.

И тако, када се рефлектори угасе, аплаузи утихну, медаље окаче о врат, остаје оно најважније, братска љубав која их гура ка врху. Њихове титуле су понос породице и клуба, а иако млади спортисти, већ су доказ да рад, дисциплина и одлучност крче пут ка доминацији у рингу о којој и сањају.

Тренинг и кућа

Радују се сваком одласку у клуб, гдје важи једно правило, а то је да током тренинга због братске везе не могу да раде све сегменте заједно. 

- Нормално је да има мало ривалства, али смо увијек подршка један другом - причао је Кристијан, а у разговор се накратко убацио тата Младен и шаљиво добацио: "Али зато код куће раде оно што им на тренингу није дозвољено".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.