Фото: Младен Плоскић: Признање за цијели живот
Веома ми је драго што сам постао најбољи спортиста Републике Српске за 2011. годину, поносан сам на ово ласкаво признање, које сам заслужио напорним радом и великим одрицањем.
Рекао је ово најбољи спортиста Републике Српске за 2011. годину у 57. Избору "Гласа Српске" Младен Плоскић, јутро послије признања које ће, како сам каже, памтити цијели живот.
- Тешко је да средим утиске послије онакве вечери, која се вјероватно добија само једном у животу. Нисам могао да вјерујем да сам баш ја најбољи у конкуренцији 19 спортиста, који су имали врло запажене резултате ове године - рекао је Плоскић.
* ГЛАС: Поред првог мјеста према одлуци жирија, Плоскић је добио и највише гласова од публике, што је још један доказ да је ове године побиједио баш најбољи. Је ли тако?
ПЛОСКИЋ: Награда од публике можда је чак и дража, јер је то потврда да су људи препознали мој рад и резултате у посљедњих неколико година, а нарочито ове године. Желио бих да захвалим свима који су гласали за мене и да им поручим да ћу се и убудуће трудити да оправдам њихову одлуку да највише гласова дају управо мени. Са друге стране, велика је част када све саме легенде овдашњих простора, које су биле у жирију, одлуче да највише вреднују моје резултате, тако да је и то једно велико задовољство.
* ГЛАС: Колико дуго се бавите каратеом?
ПЛОСКИЋ: Каратеом се бавим од 1995. године, а главни разлог су нинџа филмови, који су вјероватно сваком дјетету у том узрасту врло занимљиви и инспиративни. Носилац сам црног појаса 1. дан, већ осам година, а као главни разлог што нисам полагао за остале дане, јесте што бих готово цијелу годину морао да се посветим тренинзима, а не такмичењима, тако да се још нисам одлучио на овај корак. Такмичења су ми и даље приоритет, а тако ће бити и сљедећих неколико година.
* ГЛАС: Који тренутак у каријери ћете највише памтити?
ПЛОСКИЋ: Без сумње то је тренутак када сам постао првак свијета. Финална борба и град Либерец остаће ми заувијек у сјећању, мада ми ни ово признање неће ништа мање значити. Био сам упоран и нисам одустао када сам два пута поражен у финалу. Рекао бих да је ове године искуство било на мојој страни, да сам научио лекције из пријашњих пораза и коначно освојио толико жељену титулу.
* ГЛАС: Какав је положај каратеа у Републици Српској?
ПЛОСКИЋ: Иако је карате сигурно најтрофејнији спорт на овим просторима, помало смо у запећку када је у питању пажња власти и новца који добијамо да бисмо опстали. Мислим да овај спорт заслужује већа издвајања из буџета, јер је наш рад волонтерски, а у већини случајева новац вадимо из сопствених џепова. Ентузијазам и воља људи који су у каратеу пресуђују да се постижу овакви резултати. Феномен каратеа је помало несхватљив, а мени је драго што је тако, јер свако ко се бави овим спортом искључиво великом жељом и одрицањем, без икакве накнаде, постиже велике успјехе.
* ГЛАС: Који тренер је најзаслужнији за ваше успјехе?
ПЛОСКИЋ: Током ових 16 година од када се бавим каратеом све вријеме сам у свом матичном клубу Слога Хемофарм, а са нама константно ради шест-седам тренера. Било би неозбиљно да издвојим некога од њих, јер су сви заслужни за успјехе које сам постигао. Сваки од њих је у једном периоду моје каријере имао пресудан утицај и сви су заслужни за оно што смо постигли као клуб и појединци. Желио бих да захвалим и људима из Карате савеза Републике Српске, који су ме предложили за најбољег спортисту и који улажу пуно труда и енергије како би нас послали на велика такмичења.
* ГЛАС: Имате ли подршку породице, колико су они заслужни за ваше успјехе?
ПЛОСКИЋ: Породица је посебна прича. Све што сам постигао дугујем њима, увијек су били уз мене, бодрили ме и подржавали у свим одлукама. Желио бих и јавно да им захвалим, за све што су ми пружили и што су ми помогли да испуним свој сан.
* ГЛАС: Који су планови у ближој будућности?
ПЛОСКИћ: Велика жеља ми је да освојим златну медаљу на Европском првенству. До сада сам два пута заузео треће мјесто, тако да ћу у 2012. години све подредити европском првенству у Литванији. Већ сада имам одређен план припрема, иако првенство почиње средином године. Надам се да ћу и са овог такмичења доћи са златом, што би онда било испуњење мог другог великог сна.
* ГЛАС: Да ли можете поручити малишанима да крену вашим стопама?
ПЛОСКИЋ: Спорт је врло значајан у формирању радних навика, али и здравог живота, стога бих савјетовао дјеци да се укључе у рад неке секције. Није битно да ли је то карате, кошарка, фудбал или неки други спорт, важно је да се дјеца баве одређеним вјештинама које им само могу бити корисне.
* ГЛАС: Колико често читате "Глас Српске"?
ПЛОСКИЋ: Није да вам ласкам, али стварно врло често читам ваше новине. Желио бих да вам захвалим на праћењу домаћег спорта, у чему сте без премца у Републици Српској, али и на гостопримству током ове манифестације.
* ГЛАС: Поред успјешне спортске каријере, стигли сте да завршите и факултет.
ПЛОСКИЋ: Успио сам да ускладим све обавезе иако није било лако. Дипломирао сам на Факултету за економију и менаџмент и тренутно се бавим послом комерцијалисте у једном предузећу. Још једна порука дјеци јесте да поред каријере обрате пажњу на образовање, које је подједнако важно у животу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.