Мирослав Берић, прослављени српски кошаркаш, за Глас Српске: Злато мелем на рану народа

Бањалука - У предвечерје обиљежавања историјског злата СР Југославије на Европском првенству у Грчкој јуче су се окупили кошаркаши који су у незаборавној атинској ноћи обрадовали нацију док је рат у БиХ још увијек трајао.

Три године држава је била под санкцијама, али је са првог великог такмичења донесено најсјајније одличје. Иако су послије тога кошаркаши освојили много медаља, она са Европског првенства 1995. остаће у посебном сјећању због неколико чињеница. Тадашња "плава" чета два пута је побиједила домаћина Грчку, у финалу је савладала моћну Литванију, са чији су играчи у једном тренутку пријетили да ће напустити паркет дворане "Маруси", на чијим се трибинама окупило 17.000 навијача који су бодрили Литванце револтирани поразом свога тима.

- Сећања ми ни данас нису избледела на првенство и величанствени дочек. Увек се присетим усхићења, а народ је експлодирао у позитивном смислу и наша медаља им је на неки начин била мелем на рану. Медаља ме подсећа на успех, остаје ми до краја живота и пренећу свом сину како је било тих дана - изјавио је члан златне генерације Мирослав Берић за "Глас Српске".

По повратку у Београд планирано је да се шампиони дочекају испред Скупштине града Београда, али је некоме пало на памет да се играчи попну на балкон, док је остало постало историја. Ново окупљање и прослава 20 година од освајања злата требало је да се одржи синоћ.

- Моја генерација прва се попела на тај балкон који је касније постао место где се пењу победници и који је установљен за шампионе. Додуше, померано је са Градске на Савезну скупштину, али има исто значење. Драго ми је што се обележавају две деценије од освајања нашег злата и да оно не падне у заборав јер је то тада била једна ерупција славља и среће након ратова и санкција - казао је један од тада најмлађих чланова националног тима.

Према неким процјенама, испред Скупштине Београда тада се окупило 100.000 људи, који су знали да захвале својим спортским херојима.

- Људи који су тада дошли на наш дочек сада су вероватно породични људи, а данас су ту неке нове генерације која тада можда нису биле ни рођене. Међутим, тешко је поредити онај дочек са било којим. Тешко је описати осећај, ненормалан број људи који се тада окупио. Буквално, где год си погледао напред, назад ниси могао да видиш празно место. Нестварно пуно људи је било и на самом аеродрому их се скупило 20.000. Такође, дуж пута било је много паркираних аута, људи су били на колима, а то није мален пут, већ има 15-20 километара од Сурчина до Београда. Тада нисмо ни знали да ће бити толико људи и нико није очекивао оно што се десило - истакао је Берић.

Он је нагласио да је СР Југославија тада имала један од најбољих тимова који је икада играо.

- Мислим да је та генерација једна од најбољих у историји српске и југословенске кошарке. Биће врашки тешко да се понови, мада бих волео да дође једна таква која се рађа врло ретко. Нико се није надао да ће тако брзо после Кићановића, Славнића, Делибашића, Далипагића и осталих доћи наша генерација, па је дошла - закључио је Берић.

Незаборавни тренуци

Берић се присјетио неких тренутака.

- У сећању ми остаје изванредно финале у којем је играло много суперстарова са обе стране. Литванци су имали екипу са Сабонисом, Марчуљунисом, Карнишовасом и осталима. Било је нестварно много добрих потеза и није било лако за гледање. Такође, Салетових (Александар Ђорђевић) девет тројки из 12 покушаја и незаборавно закуцавање Саше Даниловића преко Сабониса прва су сећања на финале - рекао је Берић.

Састав СРЈ из 1995. године

Дејан Бодирога - у Атини имао 22 године, сада члан Борда FIBA и има приватни бизнис са мјерним бројилима

Предраг Даниловић - имао 25 година, предсједник КК Партизан

Александар Ђорђевић - имао 28 година, селектор репрезентације Србије, тренер Панатинаикоса

Саша Обрадовић - имао 26 година, тренер берлинске Албе

Зоран Сретеновић - имао 31 годину, кошаркашки тренер

Жарко Паспаљ - имао 29 година, потпредсједник Олимпијског комитета Србије

Мирослав Берић - имао 22 године, тренутно без посла

Жељко Ребрача - имао 23 године, бави се приватним бизнисом

Владе Дивац - имао 27 година, предсједник ОК Србије и потпредсједник кошаркашких операција у Сакраменто Кингсима

Зоран Савић - имао 29 година, кошаркашки менаџер

Дејан Томашевић - имао 22 године, потпредсједник КСС

Дејан Котуровић - имао 23 године, тренутно без посла

Душан Ивковић - селектор, предводи турски Ефес

Жељко Обрадовић - помоћник селектора, предводи Фенербахче

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.