Мирко Пики Петричевић, човјек спорта отишао у легенду

Бањалука - Спорт Републике Српске од сриједе је сиромашнији за велико спортско име - Мирка Петричевића! У Бањалуци је у 83. години са животне сцене сишао ненадмашни гимнастичар ових простора, педагог физичке културе и прије свега, човјек спорта.

Остаће упамћен као први побједник акције "Гласа Српске" Избор десет најбољих спортиста. Мирко Петричевић Пики био је и остао синоним за проглашење најбољих спортиста. Те давне 1955. године гимнастичар из Бањалуке је добио престижну награду, проглашен је за најбољег спортисту тадашње Босанске Крајине у избору "Крајишких новина". Тада је почела да се пише спортска историја која ове године доживљава своје 60. издање.

Мирко Петричевић рођен је 8. фебруара 1932. у Бањалуци. Државни институт за фискултуру завршио је 1959. године у Београду. У једном од бројних интервјуа за "Глас Српске" причао је да је са шест година први пут отишао у салу Соколског дома и да је тада практично почео да се бави гимнастиком која је, поред фудбала и атлетике, била најдоминантнији спорт.

Гимнастика му је била прва љубав којом није престао да се бави ни 1952. када је отишао на студије у Београд. Тамо је добио врхунске услове за тренинг, а таленат и завидно умијеће избацили су убрзо Петричевића међу кандидате за репрезентацију Југославије. Учествовао је на бројним такмичењима у Европи и биљежио одличне резултате. У Београду је добио и понуде да наступа за тамошње клубове, али је све одбио због своје Бањалуке.

Одлични резултати нису прошли незапажено младом новинару тадашњих "Крајишких новина" (данас "Глас Српске") Лимуну Папићу, који је покренуо акцију Избор десет најбољих спортиста Босанске Крајине. У њеном првом издању 1955. Петричевић је проглашен за најбољег спортисту.

Петричевић се радо сјећао те, по њему, и најдраже титуле, јер је са друговима шетао Бањалуком да би сасвим случајно у новинама видио своју слику и дознао да је проглашен за спортисту године. Тада није било завршне свечаности проглашења најбољих, али Петричевић, ипак, није остао без пехара. Он му је уручен тек 3. јануара 1962. године.

Године 1956. Петричевић је био кандидат за Олимпијске игре у Мелбурну, али послије двомјесечних припрема гимнастичарима је саопштено да нема новца за њихов одлазак у Аустралију, тако да му се није испунила жеља да буде и учесник највеће свјетске спортске манифестације.

По завршетку студија вратио се у Бањалуку, добио посао у Средњој техничкој школи и ту провео читав радни вијек. Остаће упамћен као професор који је многе генерације извео на прави пут, човјек који је организовао слетове у Бањалуци и који је гдје год би се појавио пропагирао спорт и здрав живот.

Био је професор чувеном рукометном голману Абасу Арсланагићу, такође рукометној легенди Јеролиму Караџи и многим другим познатим бањалучким кошаркашима, фудбалерима, атлетичарима... Љубав према школском спорту преточио је у Мале олимпијске игре! Године 2002. постао је први спортиста у послијератној БиХ, који је добио награду за животно дјело. Такође је добитник бројних признања и плакета.

Испраћај на вјечни починак Мирка Петричевића биће у петак, у 13 часова, на гробљу "Свети Пантелија", а истог дана, у 11 часова, биће комеморација.

Времеплов

Мирко Петричевић Пики остаће упамћен и као велики поборник спортског новинарства, а његове емисије "Спортски времеплов", које је емитовао Радио Републике Српске, биле су радо слушане!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.