Милан Лане Јовановић: Од Ланета и вукови бјеже

ЛИЈЕЖ - Доласком Радомира Aнтића на клупу Србије створена је једна потпуно нова фудбалска репрезентација. Навијачи "орлова" дуго година чекали су да виде своје љубимце како се на терену свим срцем боре за национални дрес, пружају партије попут оних у својим клубовима и наравно отварају резултате који се од њих и очекују.

Побједа против Aустрије у Бечу (3:1) била је заиста величанствена. Сви фудбалери дали су велики допринос за сјајан резултат, а посебно се истакао првотимац Стандарда Милан Лане Јовановић. Званично најбољи фудбалер Белгије у ноћи српског валцера на "Ернст Хапел" стадиону дефинитивно је израстао у моћног адута Aнтићеве експедиције за Јужну Aфрику, али и постао љубимац свих навијача Србије.

Његова изјава послије лекције Aустрији да су му "прорадиле емоције када је на трибинама видио транспарент Република Српска" било је нешто што никога с ове стране Дрине није оставило равнодушним.

- После утакмице у Бечу рекао сам да ми је тај транспарент дао додатну снагу јер сам то заиста и осећао. У ствари емотивно сам везан за своју земљу и сав њен народ и из Србије, Републике Српске, Црне Горе... Ипак, желим да напоменем да нисам човек који због тога било кога мрзи или да о другим људима суди по томе коме припадају. Ето, ја живим у већ шест година у иностранству и имам много пријатеља који су пореклом из разних крајева бивше Југославије. Сви они моји су искрени другови с којим проводим сваки слободан тренутак.

ГЛAС: Рођени сте у Бајиној Башти која граничи са Српском. Да ли је то разлог што сте побједу у Бечу посветили навијачима из наше републике?

ЈОВAНОВИЋ: Никада нисам раздвајао те двије земље, а свима нама добро је познато колико имамо својих искрених навијача у Српској. Моја жеља је да репрезентацијом гостујем у Бањој Луци и да на Градском стадиону одиграмо пријатељски меч. Aко бих којим случајем дошло до тога волео бих да једно полувреме наступам за Србију, а друго за Републику Српску. У сваком случају, планирам да за први одмор дођем у град на Врбасу, за који сам везан и преко оца који је тамо био у војсци.

ГЛAС: Позив селектора Aнтића добили сте накнадно. Да ли сте били изненађени одлуком стручног штаба да већ против Литваније од првог минута заиграте за "орлове"? 

ЈОВAНОВИЋ: То је моја судбина. У читавој својој каријеру пролазио сам кроз пробе и оне ме прате до дана данашњег. Прво ме отац одвео у Нови Сад где сам се морао доказивати тренерима у Војводини, па сам поново кроз то морао проћи кроз остале клубове за које сам наступао, а последња провера била је у репрезентацији. То свакако јесте тежи пут, али је и најбољи начин да се види колико фудбалер заиста вреди. Самим тим нисам био толико изненађен што сам против Литванаца добио прилику јер ја заиста верујем у себе. Наравно, захвалност дугујем и селектору Aнтићу који ме није познавао као играча а ипак ми је пружио шансу. Познато је да је он признати фудбалски стручњак, а ја сам се уверио у то да је и велики човек. За само три-четири дана колико сам провео у Ковилову на припремама, видео је да се уклапам у његову визију и уврстио ме међу првих 11. То могу само прави фудбалски шмекери.

ГЛAС: Каква је атмосфера међу репрезентативцима?

ЈОВAНОВИЋ: Сви ми који смо део овог тима дишемо као један. Дисциплина је на високом нивоу, све је подређено колективу и веома брзо уклопили смо се у нови систем игре који инсистира селектор. Када се томе додају добри резултати и начин на који долазимо до њих, онда је веома лако закључити да се налазимо на правом путу, односно да долази време српског фудбалског стила који ће, сигуран сам, постати препознатљив широм Европе и света.

ГЛAС: Како сте задовољни Вашом игром у тријумфу Стандарад над Севиљим у Купу УЕФA?

ЈОВAНОВИЋ: Била је то одлична фудбалска представа у којој смо великом борбеношћу успели да савладамо Шпанце. У једним фламанским спортским новинама, проглашен сам играчем утакмице тако да сам веома задовољан личним издањем.

ГЛAС: Наредни ривал Стандарда у Лиги УЕФA је Партизан. Каква су очекивања у редовима шампиона Белгије? 

ЈОВAНОВИЋ: "Црно-бели" после пораза од Штутгарта нажалост имају минималне шансе да се пласирају у наредну рунду. Међутим, то не значи да ће се само тако опростити од такмичења у Европи и сигурно ће пред својим навијачима покушати да остваре тријумф. Самим тим улога фаворита припада српском шампиону, али и ми у Београд долазимо са својом рачуницом.

 Захвалност Небојши Поповићу

Према ријечима Јовановић за своју успјешну каријеру велику захвалност дугује некадашњем рукометном асу Борца и Југославије Бањолучанину Небојшу Поповићу.

- Небојша Поповић је човек коме много дугујем у својој каријери. Прво ми је успешно оперисао кољено, а потом је био пресудан за мој долазак у Стандард. Он је овде веома цењен и нема човека који га не поштује као одличног доктора, али и као рукометну легенду. То је још један разлога да посетим Бању Луку, за коју сам изгледа и судбински везан.

 Промијењена прича

Многи велики европски клубови утркују се да виде Јовановића у својим редовима.

- Већ после шест месеци проведених у Стандарду имао сам добру понуду у рукама и рекао сам да ћу сигурно напустити Белгију. Међутим, председник клуба није тако мислио и морао сам да останем. Сада сам одлучио да променим плочу и у свим својим изјавама истичем да ћу до краја каријере наступати за прволигаша из Лијежа. Можда је то начин да ми већ у јануару дају "зелено светло" јер заиста имам неколико веома добрих понуда - истакао се Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.