Мијат Гаћиновић, репрезентативац Србије, за Глас Српске: Са Мађарима идемо до врха

Дунедин - Србија је коначно добила квалитетну, борбену, праву "мушку" фудбалску репрезентацију. Свима је то јасно послије јучерашњег тријумфа против Мађарске након продужетака у осмини финала Свјетског првенства за играче до 20 година на Новом Зеланду.

Чудесним преокретом, који ваљда само фудбал може да режира, "орлићи" су дошли у финишу утакмице до изједначења. Потом су остали са играчем мање на терену послије искључења Милана Гајића, а онда је у 119. минуту Атила Талабер неспретно захватио лопту и послао је у властиту мрежу за пласман "орлића" међу осам најбољих свјетских репрезентација. Својом неспретном реакцијом Талабер је подсјетио на бившег играча минхенског Бајерна Клауса Аугенталера, који је у реваншу полуфинала Купа шампиона 1991. године против Црвене звезде у Београду такође неспретно реаговао и савладао свог голмана Рајмана Аумана и "црвено-бијелима" омогућио пролазак у финале.

- Био је ово јако тежак меч за све нас. Ипак, показали смо карактер још једном. То нас је увијек издвајало и доносило предност - рекао је Гаћиновић за "Глас Српске".

* ГЛАС: Мађарска није случајно дошла у осмину финала. Како је било играти против њих?

ГАЋИНОВИЋ: Све сте видјели. Знали смо да ће Мађарска бити тежак ривал. Наишли смо на врло мотивисаног и добро организованог противника, а такви противници су најтежи. Није нимало случајно "лака коњица", како су је некада звали, остварила овај пласман. Играли су одлично у групи и од срца им честитам на одличном наступу.

* ГЛАС: Нисте били у првој постави на старту утакмице. Да ли сте очекивали да заиграте у наставку?

ГАЋИНОВИЋ: Мислио сам да нећу бити у постави уопште. Јако лоше сам се осјећао. Повраћао сам цијели протекли дан. Буквално нисам могао да стојим на ногама. Када сам крочио на терен, све се заборавило. Ниједног тренутка нисам имао дилему могу ли. Знао сам да могу и да морам. Ипак, на дан утакмице био сам боље, а онда адреналин учини своје. Нисам могао другове да оставим на цједилу.

* ГЛАС: Када год уђете са клупе на терен, дође до преокрета. Да ли сматрате да сте талија репрезентацији?

ГАЋИНОВИЋ: Не бих ја то тако гледао. Све моје колеге су током читавог меча играли одлично. Били смо доминантни, стварали шансе. Сви ми са клупе унијели смо живост, али коцкице су се поклопиле и све је, Богу хвала, било одлично. Овим тријумфом дипломирали смо, чини ми се. Ове побједе много утичу на самопоуздање.

* ГЛАС: Шта даље?

ГАЋИНОВИЋ: Нема одустајања, ни случајно. Још нисмо ни близу све рекли што смо имали на Новом Зеланду.

* ГЛАС: Шта мислите о сљедећем противнику, САД?

ГАЋИНОВИЋ: Поново незгодан ривал. Противник који нема шта да изгуби, ривал који ће изгарати на терену. Нису нам нешто претјерано познати. Али ми свој циљ и пут знамо. Побједник иде у борбу за медаље. А ми можемо до врха.

* ГЛАС: Многи у Републици Српској претходних дана, али и раније били су уз вас. Колико вам то значи?

ГАЋИНОВИЋ: Знамо врло добро колико се у Српској воли свака репрезентација Србије, а поготово фудбалска. Уз мене је ту и Бањалучанин Срђан Бабић и свака подршка од куће нам је додатни стимуланс да оставимо и срце на терену. Свака ова побједа је побједа за све навијаче, од мог Требиња, преко Бијељине, до Бањалуке и Приједора, али и Источног Сарајева, Добоја... Вјерујте, имамо велико срце и нећемо вас изневјерити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.