Лука Перић, рукометаш Цеља, о будућем клубу за "Глас": Нант права ствар

ЦЕЉЕ - Када у рукометном свијету кажете да је "роба" - Made in Banjaluka", сви знају да је у питању суви квалитет. Том максимом руководили су и људи из француског Нанта када су ангажовали Луку Перића.

Најлошије чувана тајна града познатог по чувеној пивари, након свега двије и по године игре у истоименом клубу, Цељу, привукао је пажњу учесника прошлосезонског Фајнал фора и челни људи "канаринаца" нису губили вријеме, ангажовали су крило будућности. Вијест да је Перић ставио параф на трогодишњи уговор са Нантом одјекнула је не само у региону, већ и у цијелој Европи. 'Нови пројекат' једног од најјачих француских клубова у разговору за "Глас Српске" истакао је да је спреман за искорак у каријери и пут ка звијездама. Лука поприлично зрело гледа на склопљени посао, а открио нам је и како је дошло до сарадње.

- Прије мјесец дана сам све завршио са Нантом. За то су знали само родитељи и менаџер. Никоме нисмо говорили. Кад се вијест објавила, добио сам безброј честитки, порука, позива. Цијели дан сам био на телефону, буквално. Реакције су биле баш позитивне. Тренутно ни сам нисам можда свјестан шта се дешава, јер се трудим да не размишљам превише о томе. ОК, супер је то све, али већ сам у ритму утакмица. Морам бити прави на терену. Мислим да сам сазрео до неког нивоа у Цељу, као што је то био случај и у Борцу и очигледно је вријеме за сљедећи корак - констатовао је Перић и додао:

- Није то била једина понуда. Доста клубова се интересовало. Не бих да откривам имена, из поштовања према тим екипама. Али ево, открићу да је поред Француске, било позива из Њемачке и са Балкана. Искрено, кад сам чуо за само интересовање Нанта, прије званичне понуде, ја сам већ осјетио да је то то, да је то оно што желим, да се видим тамо. Само смо чекали понуду, а потпис је био најмањи проблем. Занимљиво, исти осјећај и жељу сам имао и кад се појавило Цеље. Чекали смо праву ствар и са Нантом, као и тада са Цељом, дошла је права ствар. Мислим да је Нант идеална степеница за даље. Моји менаџери и ја, а са њима сарађујем већ шест година, изабрали смо за мене најбољу могућу опцију.

ГЛАС: Јесу ли Вам челници Нанта представили пројекат, односно како и гдје Вас виде када дођете тамо?

ПЕРИЋ: Представили су ми пројекат. Причали смо оквирно о неким плановима како ме виде тамо у Нанту. Разумију ме, јасно им је да сам релативно неискусан за тај неки ниво, а поручили су ми да тренирам и добићу шансу. Сад је све на мени.

ГЛАС: Знате гдје идете. Вјероватно сте се и Ви добро распитали?

ПЕРИЋ: Они су годинама у врху. Прошле године су Барселону побиједили у мечу за треће мјесто на Ф4 Лиге шампиона. Јасно вам је дакле какви играчи играју тамо и какве играче траже у Нанту. Стварно сам много лијепих ствари чуо о клубу, људима из Нанта, о односу  њиховом према играчима. 

ГЛАС: Јесте имали прилику да погледате неку њихову утакмицу, да видите мало како играју?

ПЕРИЋ: Кад сам потписао, погледао сам послије можда једну утакмицу новог клуба. Стварно нисам имао времена за нешто више, јер сам читав новембар играо, био је баш згуснут распоред утакмица, сриједа - субота. Одиграо сам десет утакмица, осам са Цељом и двије са репрезентацијом. Испратио сам послије договора о преласку како играју, неки начин игре, систем, да ли се уклапам и колико се видим у цијелој причи.

ГЛАС: Емотивно, неће бити лако напустити Цеље?

ПЕРИЋ: Дефинитивно. Сви људи овдје су ме прихватили као да сам њихов. Стекао сам неке пријатеље за читав живот. Заволио сам и град и људе. Словеначки исто причам без проблема. А што се тиче рукомета, додатно сам се усавршио као играч. У Цељу сам надоградио оно што сам научио у Борцу.

ГЛАС: Колико сте задовољни текућом сезоном у Цељу?

ПЕРИЋ: Ушли смо у сезону са новим тренером и имамо још млађу екипу него прошле године. Почетак је био ОК, касније смо мало пали, мучиле су нас и повреде. Ето и сам сам био у "ауту" 20 и нешто дана. Поражени смо од Слована, ту сам играо повријеђен, па сам послије пропустио шест, седам утакмица... Али генерално иде ОК. Одговара нам што ће се у првенству играти плеј-оф на крају. Циљ је заузети што бољу позицију пред тај плеј-оф. Али имамо ми и Куп Словеније и ЕХФ Куп.

ГЛАС: Можете ли до трофеја на сва три фронта?

ПЕРИЋ: Циљ су сва три трофеја. Лично, то силно желим, јер сам са Цељом  до сада освојио само Суперкуп Словеније, прве године када сам дошао. Колико је то реално, не знам. Али знам да је добро што играм у таквој екипи која јури све трофеје. Тако је било и у Борцу. Стекао сам побједнички менталитет у ова два клуба.

ГЛАС: У Европи сте "прољеће" обезбиједили елиминисавши новосадску Војводину.

ПЕРИЋ: Против Војводине смо одиграли храбро у Новом Саду, али смо и гријешили пуно. У једном моменту смо водили и са шест разлике, а на крају смо поражени са два гола. У реваншу смо имали и "плус пет". Млада смо екипа, имамо момке од 17 година. Треба разумјети и те момке, који су прошле године играли у јуниорима, а сада су дошли у ситуацију да елиминишу једну искусну екипу каква је Војводина. Свака част и Новосађанима, прави су момци. То су ми двије најљепше утакмице у животу, није било никаквих тензија, ми смо играли своје, они своје...

ГЛАС: Наредна препрека је Бешикташ?

ПЕРИЋ: Немам пуно информација о њима. Мислим да су ривал по мјери. Прва утакмица је у Цељу, то се неће ријешити у 60 минута. Желимо са што бољим резултатом отићи у Турску.

ГЛАС: Како стоје ствари у Купу Словеније. Докле сте догурали?

ПЕРИЋ: У Купу смо стигли до четвртфинала. Ривал је трећелигаш Себастијана Совица. Једна утакмица се игра. Послије тога иде Ф4 турнир Купа..

ГЛАС: За крај, јесте ли почели учити француски?

ПЕРИЋ: Иду ми језици и волим их учити. Почео сам мало учити француски, до одласка тамо требало би да то буде на једном солидном нивоу знања.

 

Борац

ГЛАС: Наши читаоци, генерално људи у Бањалуци и Републици Српској, можда нису свјесни колико у Словенији респектују Борац.

ПЕРИЋ: Борац је Борац, као и Цеље, два бивша европска првака, значило је и значи то кад те гледају неки клубови за даље. Борац је изузетно популаран у Словенији, доста људи овдје зна све о Борцу.

 

Маргуч и Анжич

ГЛАС: Лако би се могло десити да на љето Вашим путем крене и тандем најталентованијих играча Словеније Маи Маргуч и Аљуш Анжич. Прича се да их "снима" пола Европе?

ПЕРИЋ: Момци су премлади и преталентовани. Само да наставе да раде. Много воле рукомет, из рукометних су породица и стварно су топ. Цеље је срећно што их има. Показују стварно неке невјероватне ствари. На свакој утакмици ће дати по пет, шест, седам голова и кад иду испод тога, запиташ се шта се дешава, а онда се сетиш да они имају 17, 18 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.