Легендарни предсједник “краљева” Лоренцо Санц жртва вируса корона

МАДРИД - Легендарни предсједник Реала Лоренцо Санц преминуо је од посљедица заразе вирусом корона. Он је четири дана раније хоспитализован и од тада се налазио у критичном стању, а животну битку је изгубио у 76. години.

- Мој отац је преминуо. Није заслужио да умре на овакав начин. Био је један од најбољих, најхрабријих и навреднијих људи које сам познавао. Највећа страст били су му породица и Реал Мадрид - написао је Лоренцов син Дуран Санц на “Твитеру”.

Тужну вијест пренио је и Реал Мадрид, изразивши саучешће породици Санц.

- Данас сви мадридисти тугују због смрти предсједника који је огроман дио живота посветио својој великој страсти, Реалу. С обзиром на тренутно стање, клуб ће Санцу додијелити признање какво заслужује чим то ситуација дозволи - пише у клупском саопштењу.

Санц је у Реалу провео 15 година. Прво је од 1985. до 1995. радио као директор, а 26. новембра 1995. године на предсједничкој функцији је наслиједио Рамона Мендозу, који је био присиљен да напусти клуб због економских, социјалних и спортских проблема.

Лоренцо је преокренуо ситуацију тако што је на “Сантијаго Бернабеу” довео Предрага Мијатовића што је, према Санцовим ријечима, био кључни трансфер. Уз то, екипу су у том периоду појачали и Роберто Карлос, Давор Шукер, Кларенс Седорд, Бодо Илгнер, Кристијан Панући... И када су се коцкице посложиле, Реал је кренуо у јуриш. Године 1998. “краљеви” су коначно отишли до краја и освојили титулу европског шампиона. Пехар су чекали 32 године.

Санц је потом повукао нове потезе. У наредне двије сезоне мадридски гигант добио је потпуно нови изглед па су ангажовани Кристијан Карембе, Савио, Фернандо Моријентес, Аитор Каранка, Никола Анелка, Мичел Салгадо, Иван Елгуера, Стив Мекманаман.

С друге стране, одрекао се услуга Седорфа, Мијатовића, Панућија, Шукера, али и Самјуела Етоа, тада тек 18-годишњака који није добио праву прилику, те је прослијеђен у Мајорку. Да су ово били добри потези, било је јасно у мају 2000, када је Реал у финалу Лиге шампиона у Паризу поразио Валенсију (3:0). Мање од мјесец дана касније, напустио је клуб након што је изгубио изборе од Флорентина Переза. Овом вриједи додати да је Санц био и власник Малаге, прије него што ју је продао катарском инвестиционом фонду.

“Седма”

Реал је 1998. освојио Лигу шампиона након 32 године поста. До дуго чеканог трофеја дошао је тријумфом над Јувентусом (1:0) у Амстердаму. Била је то седма круна “краљева” у елити која у богатој историји клуба има посебну тежину. У Мадриду је довољно само рећи “седма” и свима је јасно о којој титули се ради. Освајање пехара који је голом осигурао Предраг Мијатовић изазвало је незапамћено славље на улицама шпанске престонице. Више од пола милиона људи је славило подвиг Реала, што је највећа спортска прослава у историји Мадрида.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.