Ксенија Митрић, кошаркашица Атлета из Цеља: Од бетонског терена до трофеја WABA лиге

Цеље - Тек јој је 15 година, а већ је освојила титулу шампиона женске регионалне лиге (WABA) са Атлетама из Цеља. Бањалучанка Ксенија Митрић драгуљ је какав се не виђа често на кошаркашким теренима.

Заљубила се у кошарку и урођени таленат развијала напорним радом. Почела је у бањалучком Фениксу гдје је као најбољи играч потпуно одскакала од вршњакиња. Сва турнирска индивидуална признања била су резервисана само за њу, а на једном мечу убацила је чак 44 поена. Људи из Цеља нису себи могли да приуште да им из руку измакне овакав бисер. Имала је срећу да већ у првој сезони постане шампион WABA лиге иако по годишту још увијек може да игра за кадетски тим. Атлете су у финалу биле боље од бугарског Беореа и тако дошле до друге титуле послије 15 година. Тако је Ксенија узела трофеј који није успјела да освоји њен узор Ника Барич.

- Имам ту срећу да су Атлете ове сезоне у врху словеначке и регионалне кошарке због чега смо сви поносни. Привилегија је што играм за овакав клуб и све ово је велико искуство за мене. Срећа због освајања WABA лиге је огромна и неупоредива са било чим сто сам до сада доживјела - рекла је Митрићева.

Младу плејмејкерку краси велика посвећеност игри и тренинзима. Њени наставници из Основне школе "Иво Андрић" као и вршњаци могу да посвједоче о броју сати које је проводила на кошаркашким теренима. Неријетко је играла баскет са старијим дјечацима, јер није имала конкуренцију код њежнијег пола. Одлазак у Словенију био је неопходна степеница за наставак развоја па је поред регионалне лиге наступала у првенству Словеније као позајмљен играч Домжалама.

- Добила сам шансу да стичем искуство и сазријевам као играч што је за мене непроцјењиво. Напредовала сам у свим сегментима игре уз овакве саиграче и тренере и што је најважније схватила колико је још напорног рада преда мном како бих постала озбиљан играч - рекла је Митрићева.

Одлазак од куће са 15 година није био једноставна ствар, али су је у Цељу сачекали одлични услови не само за кошарку него за живот и школовање. У Првој гимназији наилази на разумијевање професора, а Цеље као спортски град има развијена спортска одјељења при овој школи. Прелазак на врхунски сениорски ниво није био лаган и то је врло осјетљив период за младе играче, али се Ксенија веома добро снашла.

- Додатно ме мотивишу старије и искусније противнице, али ме неријетко велики респект према њима спутава и због тога знам да направим више грешака него што је обично случај. Управо је ментални ниво сегмент на којем доста морам да радим како не бих имала проблема са самопоуздањем. Због психолошких блокада често не покажем сав потенцијал на терену, али великом борбом и енергијом желим стално извлачим физички максимум. То што сам жељна доказивања можда ми даје неку предност у односу на ривалке, али чврсто стојим на земљи и свјесна сам мана које требам да исправим - додала је млада Бањалучанка.

Неизбјежна одрицања

Пут врхунских спортиста је веома суров што показује и Ксенијин примјер. Млада кошаркашица због кошарке је морала да напусти родитељски дом и Бањалуку.

-  Недостају ми породица и пријатељи, али сам у Цељу због кошарке коју највише волим. Одлазак од куће ми није толико тешко пао, а олакшавајућа околност је што су сви у школи и клубу били заиста максимално љубазни и сусретљиви, тако да сам се врло добро уклопила у нову средину и стекла нове пријатеље - казала је Митрићева.

WABA статистика

Минути      11,46

Поени         3,8

Скокови     1,1

Асистенције         1,6

Индекс       3,6

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.