Које су по реду Игре у Лондону 27. ili 30.?

Лондон, град домаћин предстојећих Олимпијских игара, ове године је постао и први град у којем ће највеће планетарно такмичење бити одржано три пута.

Престоница Велике Британије претходно је била домаћин Игара 1908. и 1948. године.

Иако је званично усвојено да се ради о 30. Играма, овогодишња манифестација је 27. јер шесте у Берлину 1916, 12. у Хелсинкију 1940. и 13. у Лондону 1944. Игре нису одржане због I и II свjетског рата.

Лондон је постао град домаћин овогодишњих Игара 6. јула 2005. године, током 117. седнице Међународног олимпијског одбора у Сингапуру, побjедивши Москву, Њујорк, Мадрид и Париз послijе четири круга гласања.

Олимпијске игре представљају међународни спортски спектакл који се од 1896. године, када су одржане прве Игре модерног доба у Атини, одржава сваке четврте године.

Први вjеродостојан запис о одржавању Олимпијских игара датира из 776. године прijе нове ере, па се та година наводи као датум одржавања прве Олимпијаде.

Француски барон Пјер де Кубертен покренуо је крајем XIX века иницијативу за оживљавању античких Олимпијских игара с циљем да створи снажан међународни покрет који ће афирмисати позитивне друштвене вриједности, спортску и такмичарску културу и развијати дух заједништа међу народима.

Најпознатији симбол Игара које одржавају сваке четири године су пет међусобно повезаних Олимпијских кругова који представљају јединство пет континената – Африке, Америке, Аустралије, Азије и Европе. Боје тих кругова – плава, жута, црна, зелена и црвена, изабране су јер свака држава на својој застави има бар једну од тих боја.

Овогодишње Игре одржаће се на спортским теренима у Олимпијском селу у Лондону, и на појединим мјестима ван града, уз учешће око 10.500 такмичара из 204 земље и територије.
Програмом манифестације Олимпијских игара предвиђена су надметања у 26 олимпијских спортова, односно 29 дисциплина.

Ове године ће међу дисциплинама бити: стрељаштво, стреличарство, атлетика, кошарка, одбојка на песку, бокс, кану, бициклизам, роњење, коњички спортови, мачевање, фудбал, гимнастика, рукомет, хокеј, џудо, модерни петобој, веслање, једрење, пливање, синхроно пливање, стони тенис, теквондо, тенис, тријатлон, одбојка, ватерполо, дизајње тегова и рвање.

Олимпијске игре данас представљају најважнији спортски и најлукартивнији медијски догађај свијета. Током свог развоја Олимпијске игре су пролазиле кроз разне фазе и различита искушења. Игре у Паризу 1900. и Сент Луису 1904. биле су у сијенци великих светских изложби у тим градовима и трајале су скоро по пет мјесеци. Игре у Лондону трајале су, чак, шест месеци, а тек у Лос Анђелесу 1932. програм је сведен на 15 дана, колико и данас трају.

Упоредо са ширењем и популаризацијом, олимпијски покрет се суочавао са проблемима. Значај популарности највеће спортске манифестације на свијету врло брзо су схватили политичари који су преко Игара покушали да промовишу своје циљеве и пројекте, а у посљедњих тридесетак година огроман, комерцијални утицај на организацију Игара имају и највеће мултинационалне компаније.

Олимпијске игре први је, још 1936. у Берлину, злоупотребио Адолф Хитлер, који је покушао да их искористи за афирмацију ‘национал-социјализма’, а велику штету олимпизму, током Хладног рата, нанели су челници САД и СССР, стављајући политику испред спорта.

Најтрагичнији догађај за 112 година историје модерног олимпизма догодио се 1972. у Минхену, када су палестински терористи, представници организације “Црни септембар”, отели репрезентацију Израела на Играма, а при ослобађању талаца су погинуло је девет изреалских спортиста и два тренера.

Тероризам је и данас, 40 година касније, уз све присутнији допинг, један од највећих непријатеља олимпијског покрета.

Гесло које се приписује Кубертену, “Није важно победити, важно је учествовати”, одавно се не уважава у том покрету јер је та фраза, којом се афирмисала масовност, изгубила изворни смисао. Спортисти већ дуже вријеме не бирају средства да постигну циљ и користе разне допинг стимулансе, да би постизали све боље резултате. Све чешћа појава је да МОК, некада чак и неколико мјесеци по завршетку Игара, одузима медаље допингованим спортистима чије понашање све више угрожава смисао такмичења и спорта.

Најчувеније олимпијско гесло “Брже, више, јаче” и даље је, међутим, актуелно.

У организацију овогодишњих Олимпијских игара уложено је 11,6 милијарди евра, док ће бакља на путу до Олимпијског стадиона у Стратфорду прећи 12.875 километара.

До сада је продато 11 милиона улазница, двије трећине припашће домаћој публици, а очекује се и долазак око два милиона странаца.

Игре заједно организују Олимпијски комитет Велике Британије и Међународни Олимпијски комитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.