Кобра, Барбика и Бамби у копачкама

Београд - Много је фудбалера на простору бивше Југославије који су имали необичне надимке. Фудбалске вјештине и знање, фризуре, догађаји и навике из дјетињства или "ванфудбалске активности" утицале су на то да играчи добију надимке.

Фудбалери Црвене звезде и Партизана су увијек у центру пажње, стога је и Бранко Станковић, некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде, носио надимак Амбасадор, који су му надјенули навијачи, јер је на терену изгледао и играо као господин. Преминуо је у Београду 2002. године.

Дејан Савићевић, који је са Црвеном звездом освојио титулу првака Европе, по одласку у Италију, добио је од тамошњих новинара надимак Гениј", који му је остао до данас. Током играња за Милан новинар "Газете дело спорт" је био очаран играма овог Црногорца, па је Савићевићу дао надимак Геније, што се потом дубоко укоријенило.

Синиша Михајловић, такође члан те златне Звездине генерације, током играчких дана добио је необичан надимак - Барбика. Прије свега, због тршаве фризуре. Дарко Панчев, стријелац најважнијег пенала у Звездиној историји, против Олимпика из Марсеја у финалу Купа европских шампиона у Барију 1991. године, због свог убитачног инстинкта за гол добио је надимак Кобра. Зна се колико је кобра опасна животиња, брза, окретна, смртоносна.

Драган Стојковић, играчка легенда и некадашњи предсједник Звезде, и данас носи надимак Пикси. Као клинац је обожавао да гледа цртани филм чији су јунаци били мишеви "Пикси и Дикси". Знао је као клинац да прекине партију фудбала, да би тркнуо кући на цртани филм. Једном приликом када се вратио на терен, другари су повикали: "Ево га Пикси". Тај надимак му је остао до данас и сви га знају по њему.

Дејан Петковић, још један Нишлија, који је играо за Црвену звезду, носи надимак Рамбо. Када је био клинац и почињао да тренира фудбал, био је крупнији од вршњака па су га прозвали Рамбо по чувеном филмском лику који је у неколико наставака тумачио Силвестер Сталоне.

И у Партизану је много фудбалера имало необичне надимке.

Мало је познато да је надимак некадашњег голмана Радета Залада био Неман. Милош Милутиновић, један од најбољих фудбалера које је ова земља имала, због своје грациозне и виртуозне игре, имао надимак Плава чигра.

Саша Ћурчић, живописни фудбалер има надимак Ђани. Својевремено је изјавио да је надимак добио тако што га је једном приликом изнервирао тадашњи тренер Партизана Љубиша Тумбаковић, који га је стално мијешао са Дејаном Чуровићем.

- Шефе, од данас ме зовите Ђани - рекао је тада Ћурчић Тумбаковићу. Тврдио је послије да је такав надимак, заправо, проистекао зато што му је омиљени фудбалер био легендарни капитен Роме Ђузепе Ђанини.

Будимир Вујачић је имао један од најнеобичнијих надимака у Партизану - Нервозни поштар. Знао је често импулсивно да реагује, па су га саиграчи тада тако прозвали. Ненад Бјековић, некадашњи фудбалер и потом дугогодишњи спортски директор Партизана, имао је два надимка - Црни бик или Ђаво.

Небојша Вућићевић, некада сјајан играч Партизана, који је данас у тренерским водама, има надимак Ушке.

Бајро Жупић никада није знао много са лоптом, али навијачи Партизана су га обожавали, јер је остављао све на терену, био је немилосрдан, бритак, попут питбула је јурио противнике по терену. Навијачи су му надјенули надимак Животиња (Бајро ис тхе анимал, анимал, анимал... Го, го Бајро).

Зорана Тошића зову Бамби. "Тај смешан надимак сам добио давно. Играо сам против дечака старијих две три године од мене и био сам много мањи од њих", рекао је Тошић.

Не треба заборавити ни Ламина Дијару - Црна мамба.

Милош Красић, некадашњи репрезентативац, носи надимак Џексон или Плавокоси Џексон. Једном приликом је изјавио како је добио надимак, мада није баш јасно зашто Џексон: "То ми је надимак одмалена, док сам играо у Косовској Митровици и био бржи од свих. Другови ме и сада тако зову".

У ОФК Београду је својевремено играо Миодраг Анђелковић звани Бурек. А разлог је тај што му је отац имао пекару.

Душко Бајевић, легендарни фудбалер мостарског Вележа, а кратко и тренер Црвене звезде, због аристократског понашања на терену имао је надимак Принц са Неретве. Црногорски тренер Миодраг Божовић има надимак Гроф, кажу зато што је увек волио лијепо да се облачи. Ивица Осим, бивши тренер Жељезничара и Партизана, селектор југословенске репрезентације, био је познат у фудбалском свијету као Штраус са Грбавице.

У вријеме оне бивше Југославије, један од најпопуларнијих радио коментатора и извјештача био је Иван Томић. Његова укључења са утакмица била су изузетно занимљива, духовита, а он је готово стално говорио у стиховима. Он је смислио Бори Цветковићу надимак, некадашњем голгетеру загребачког Динама, потом Црвене звезде. Њега је звао Лане са Коране, а обично би по боку продирао Црна стрела - Митар Мркела.

Жвака

Некадашњи фудбалер сарајевског Жељезничара и југословенске репрезентације Мирсад Баљић имао је надимак Жвака, јер је увијек жвакао жваку, углавном "чунга лунга".

- Па, нисам само "чунга лунга", било је свакаквих... То ме је смиривало. Чак сам добио критике од надлежних да не жваћем током интонирања химни јер је могло погрешно да се протумачи. Али искрено, мени би жвака смирила живце. Сада, наравно, не бих ником препоручио јер може доћи до гушења - својевремено је изјавио Баљић.

Јегуља

Голман Драгоје Лековић је носио надимак Јегуља. Легенда каже да су му саиграчи дали тај надимак због величине "поноса" који је имао у гаћама.

Један од необичнијих надимака у црногорском фудбалу имао је некадашњи играч подгоричке Будућности (седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека) Драган Вукојић. Његов надимак био је Гуза.

Наполен или Генерал

Кад смо већ код тренера, да поменемо и двојицу странаца, који имају везе са Србијом. Први је Хавијер Клементе, Шпанац, који је био први селектор независне Србије у овом вијеку. Њега зову Мали Наполеон. А српска фудбалска репрезентација недавно је добила новог странца на мјесту селектора - Дика Адвоката, кога зову Мали генерал.

Мали Наполеон се није прославио, видјећемо како ће проћи Мали генерал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.