Јово Поповић, синоним за Турнир шампиона

ДОБОЈ - Када се помене име Јове Поповића, онда се, заправо, мисли на Међународни ТВ турнир шампиона у Добоју. Јер, Јово је постао синоним за ову манифестацију коју је давне 1965. године, заједно са својим другарима Данишом Захировићем и Нусретом Шаховићем, зачео и једини и дан-данас остао у Организационом одбору.

Зато и нема бољег саговорника на тему - турнир некад и сад.

- Једноставно, везан сам за ову смотру пуне 44 године, па очекујем сљедеће године јубилеј. Током тог периода турнир је имао више успона него падова, који су посљедица несрећног рата. Познаваоци рукомета добро знају да је турнир прије рата био најцјењенији, најквалитетнији незванични турнир на свијету. Послије рата, постојала је бојазан, посебно међу клубовима са запада, од доласка у Добој. Више је то била ствар западњачке пропаганде, него клупских ставова. Клубови, фактички, нису смјели да дођу у Добој - тврди Поповић.

То негативно мишљење о Добоју, Србима, Републици Српској уопште, у међувремену се промијенило.

- Повјерење које је некада Турнир шампиона стекао, када су овдје долазили најјачи клубови и рукометна имена свијета, поново се враћа. Велики клубови поново стижу у Добој и надам се да ће идуће године, када се обиљежавају четири и по деценије од када се одржава турнир, Добој поново бити скуп рукометних великана - оптимиста је Поповић.

Наткривени Стадион спортских игара, јединствен објекат не само на овим просторима, опет је испуњен љубитељима овог спорта.

- Народ се враћа, пријатељи спорта опет пуне трибине, не гледа се много ко игра, људи овдје једноставно воле рукомет, воле да су ту, да су учесници свега тога. И то је једна гаранција да турнир иде сигурно корацима великог повратка на она времена када је био најцјењенији - тврди Поповић.

Размишљао је, нешто због оптерећености тим послом, а нешто и зарад и не баш сјајне здравствене ситуације, да прекине са учешћем у организацији, али је одустао.

- Пуно је година прошло, много сам се ангажовао. Чак и један животни вијек када траје 45 година је нешто. A када је човјек толико посвећен раду у једној манифестацији какав је турнир и до краја се у њему ангажује, то је заиста пуно. Ипак, жеља ме вуче да будем ту и надам се да ћу заједно са овим сарадницима допринијети да добојски турнир већ сљедеће године буде можда и најјачи у Европи и да Добој поново буде једна свијетла тачка на рукометној мапи свијета - најављује Поповић.

 Почетак

- Турнир смо организовали поводом 23. августа, Дана устанка народа добојског краја против фашизма. Учествовале су локалне екипе, а 1969. године смотра је попримила међународни карактер. У вријеме док је стасавао, данима смо путовали по Европи, молили, кумили екипе да учествују на турниру. Људи су с невјерицом прихватали позив, а сви они који су једном дошли у Добој, настојали су да се опет појаве на овој величанственој смотри, која је, због значаја, као једина незванична манифестација, уврштена у званични календар Европске рукометне федерације - истакао је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.