Из Приједора до титуле у СAД

ПРИЈЕДОР - Осамнаестогодишња Јована Мандић једна је од ријетких младих Приједорчанки којој се кроз кошарку отворила могућност да се бави овим спортом и истовремено школује у СAД.

Да је указану прилику искористила на најбољи могући начин потврђује и чињеница да је на избору за топ 25 играча савезне државе Флориде заузела осмо мјесто, а била је номинована да представља Флориду на једном од највећих турнира "McDonald's All American Tournament" на којем се окупљају најбољи играчи из цијеле СAД. Њена школа на првенству хришћанских школа освојила је прво мјесто, а њен клуб "The Rock Lady Lions basketballs" постао је првак СAД, док је она уврштена у прву петорку турнира и цијелог првенства. Јована је тренутно на одмору у свом родном граду, одакле се спрема за повратак "преко баре" гдје је чека пресељење у виши ранг школовања, па самим тим и такмичења. Кошарком је почела да се бави у родном граду гдје је прво играла за ЖКК "Мира".

- Већ шест година се бавим овим спортом, а почела сам у деветом разреду основне школе. Прво сам двије године тренирала у "Мири", послије чега сам прешла у Пулу гдје сам имала прилику да играм за репрезентацију Хрватске. Мислим да је то било пресудно, јер ме је на Европском првенству, гдје иначе долази доста тренера и скаута из других држава, примијетио један од њих који је уједно и менаџер који шаље играче у Aмерику. Он ме је питао да ли сам заинтересована да одем тамо говорећи да има школа која тражи играча као што сам ја. Мало сам размишљала и послије два мјесеца одлучила да одем. Био је то велики изазов и велика промјена за мене, а уједно добро искуство да видим како се игра кошарка даље од нас и доста тога сам добила тиме што сам тамо отишла - истакла је Мандићева.

Јована је истакла да су услови за рад у СAД доведени скоро до савршенства и да се доста пажње поклања младим спортистима.

- Услови су заиста одлични и доста другачији него овдје код нас и много су веће прилике да се успије. Тамо се младима поклања много више пажње и то не само у спорту. Уколико препознају таленат у неком, подржаће га у свему само да успије, док је код нас другачија ситуација, јер ако ти иде добро сви те гледају чудно, а подршка је нешто што долази доста тешко и споро - нагласила је Мандићева.

Према сопственом признању, почетак живљења у СAД био је доста тежак, посебно усклађивање обавеза.

- Тамо сам испочетка живјела са тренерима и још једном играчицом из Хрватске и било нам је доста добро, али у почетку тешко је било навикнути се на ритам. Тренинзи су били од 5.45 до осам, па школа до 15 часова. Затим слиједи трчање па теретана и морали смо водити рачуна о томе колико спавамо и шта једемо. Код њих су спорт и школа усклађени, јер они немају тако да кажем "градске клубове", већ екипе школа и онда су школске обавезе усклађене са спортским и имаш времена за све. Оно што ме додатно радује је чињеница да сам уз бављење спортом успјела да остварим и добре оцјене - казала је Јована.

Већ од идуће јесени Јовану очекују нова искушења, јер почиње да студира на Универзитету Сјеверна Каролина, гдје ће играти за њихов кошаркашки клуб.

- Завршила сам приватну хришћанску школу "The Rock School" Геинзел Флорида и добила сам стипендију на четири године на Универзитету у Сјеверној Каролини и треба да се селим тамо. Та стипендија подразумијева књиге, школовање, смјештај, храну и опрему. Када су у питању услови на Универзитету они су заиста врхунски. Екипа је прва у својој конференцији, а тренер им је најбоља кошаркашица свијета свих времена Синтија Купер, која је чланица Куће славних, уз то има освојену златну медаљу на Олимпијским играма, четири пута је проглашена за најкориснију играчицу лиге и стварно је врхунски тренер. Могу рећи да је то један од разлога зашто сам пристала да одем тамо. Нови клуб, нове обавезе и узбуђена сам да видим како ће све ићи, јер је нова држава, нови тренер, факултет на енглеском језику што је велики изазов.

Поред силних обавеза у школи и на тренингу, Јована једва да има мало слободног времена које би искористила да се одмори.

- Раније сам имала више времена за релаксацију док га је сада све мање и мање. Увијек има много тога што се мора урадити. И поред свих обавеза које имам успијевам да нађем неки минут за себе који искористим за опуштање - рекла је Мандићева.

Једну од љепших страна играња кошарке види у многобројним путовањима и упознавање са занимљивим људима и то је оно због чега се и бави овим спортом.

- Стекла сам доста пријатеља, не само доласком у Aмерику, већ и у Пули кроз сва првенства и утакмице и то је једна од највећих ствари које сам добила. Путовали смо по цијелој Aмерици, са репрезентацијом смо прошле године били у Словенији, Бугарској, Румунији, прошла сам пола Европе и пола Aмерике са својих 18 година - изјавила је Јована.

Одлазак од родитеља и пресељење у СAД није јој толико тешко пало и сигурна је да се није покајала што се одлучила на тај корак.

- Нисам се покајала и препоручила бих сваком ко се бави спортом да буде упоран, да ради да никад не одустаје, јер ни мени није било све идеално. Кад ми буде тешко, сјетим се што сам ту и шта све добијам и идем напријед - закључила је Мандићева.

Млађа сестра

Јована има млађу сестру којој је идол и која жели да крене њеним стопама, док јој она даје пуну подршку.

- Сестра жели да крене мојим стопама и ја бих вољела да она успије у томе. Међутим, знам да ће јој бити веома тешко и да успије, јер кошарка као спорт захтијева много труда, рада и одрицања. Конкуренција је страшна и знам да ће јој бити напорно, али има моју подршку. Морам да признам да сам имала доста среће да успијем, мада сам уз много труда постала то што јесам - изјавила је Јована.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.