Ивана Нинковић: Не могу замислити живот без пливања

Бањалукa - Ивана Нинковић, деветнаестогодишња олимпијка Босне и Херцеговине у Бањалуци се тренутно припрема за Свјетско првенство у пливању које се одржава у руском Казану, почетком августа.

Она се такмичи у пливању на 50 и 100 метара прсно, а одмах након првенства враћа се у Сједињене Америчке Државе, гдје студира инжењерски менаџмент на Аризона Стате Университy.

С Иваном Нинковић екипа Анадолије разговарала је на тренингу на бањалучком Градском олимпијском базену гдје објаснила да иначе, тренира пет до шест сати дневно, при чему има два тренинга у води која трају по два сата и један тренинг у теретани.

"То је много, али има и предности од пливања. Једноставно не могу замислити свој живот без пливања", каже бх. олимпијка.

Каже да јој није нимало лако устати рано ујутро због тренинга и да вјерује да то ни једном пливачу није лако, али да вриједи ако поставите циљеве у животу, као што си је она поставила краткорочне и дугорочне и иде ка њиховом остварењу.

На питање који су јој дугорочни циљеви каже да жели да заврши колеџ, а нада се и медаљама на неким од већих првенстава.

Њој се испунила жеља да студира у Америци, гдје је добила пуну стипендију.

"Када сам уписала средњу школу свиђао ми се начин њиховог рада, послије другог разреда покушавала сам да нађем који је најбољи колеџ, усавршавала сам енглески и послије завршетка средње школе уписала сам колеџ Аризона Стате Унинерситy. У почетку није било лагано, прије свега да се навикнем на њихов живот, иако је много бољи. Веома су гостољубиви брзо су ме прихватили, тим има око 40 пливача, тако да се нисам осјећала ни усамљено ни ништа, послије два мјесеца већ сам се уклопила и што се тиче и услова и свега стварно сам задовољна", каже Ивана Нинковић.

Каже да се радује јер ће тим по њеном повратку имати новог тренера. То је Боб Бовмен, тренер Михаела Фелпса.

"Већи дио америчке екипе за Олимпијске игре припремаће се у Аризони, тако да је то још један плус што ћу моћи и да гледам њихове тренинге и да тренирам са њима. Мислим да је то био мој сан, да ме тренира један од најбољих тренера на свијету и да тренирам са најбољим пливачима на свијету", каже ова пливачица.

Иначе, она се пливањем почела бавити са пет-шест година по савјету љекара, јер је имала проблема са синусима и плућима, али када је почела освајати прве медаље овом спорту се више посветила.

"Ја сам из Требиња, а тамо нема затвореног базена, па смо тренирали љети три мјесеца и онда смо зими ишли до Херцег Новог и Дубровника. То је изискивало пуно финасијских средстава. Морала сам да пређем у Бањалуку гдје сам почела да тренирам са Пливачким клубом Олимп и са Жељком Панићем", присјећа се Ивана Нинковић.

Осим успјеха на такмичењима на нивоу БиХ, као свој први велику међународни успјех издваја освајање бронзане медаље 2011. године на Балканском јуниорском првенству, што је и прва медаља за БиХ у женској конкуренцији у пливању на Балканском првенству.

"Врх свега биле су Олимпијске игре 2012. године у Лондону, што нисам ни сањала. Да ме неко питао пола године раније да ли ћу ићи на Олимпијске рекла бих: мислим да нема шансе. Када сам испливала тај резултат за Олимпијске игре, то ми је био један од најбољих момената у животу. Касније сам била на Медитеранским играма. Могу рећи да сам наступила на свим већим такмичењима, обарала рекорде, једини жал је за Медитеранским играма и том медаљом, пошто би ми то послије Балканских игара била прва већа медаља и прва медаља Босне и Херцеговине у пливању, заостала сам за стотинку, била сам четврта. Живот иде даље, наставила сам да тренирам још јаче и надам се и бољим резултатима у будућности", рекла је најбоља бх. пливачица.

С обзиром да се Олимпијске игре одржавају сљедеће године у Рио де Јанеиру,  Ивана Нинковић рачуна да има годину да се припреми.

"Тек сада су се почеле испливавати норме. Очекујем да ћу испливати добар резултат и да ћу отићи и на те Олимпијске игре", каже Ивана.

На питање какав је осјећај бити најбоља пливачица у својој држави, одговара да још није свјесна свих својих резултата.

"Ту је и таленат и рад, устајање ујутро у шест, поготово сада када сам прешла у Аризону имамо тренинг у 5.30, мени је аларм у 4.45 часова. У кревету сам у већ око 22 сата, јер преко не могу да издржим, а то је сваки дан, сваки дан ми је исти, али послије дођу и награде", каже Ивана.

Нагашава да је пливање тежак спорт у којем је за боље резултате потребно више одрицања. Захваљујући студирању и тренирању у САД схватила је да је домаћим спортистима много теже постићи добре резултате. У Америци каже пливачи имају читав стручни тим, десет тренера, а у БиХ имају једног тренера, који је истовремено и физиотарапеут, доктор, нутрициониста, психолог.

Када је у питању исхрана ова дјевојка се труди да унесе довољно протеина и угљених хидрата, како би могла тренирати, а приушти си и да се "заслади", с обзиром да сматра да си не смије ускратити задовољство.

"Тренер ми је прије рекао само сретни пливачи могу да пливају супер", нагласила је Ивана Нинковић.

Иако јој веома недостаје да јој мајка кува, каже да јој није тешко бити далеко од куће.

"Дођу периоди кад сам носталгична, али то је углавном кад су празници, кад су сви са својим породицама, али толико сам заузета преко дана и током читаве седмице да немам времена да помислим када ћу се вратити, да будем носталгична. Једино суботом и недељом када се чујем са родитељима, увијек желим да идем, али на примјер сада, једва чекам да одем опет у Америку, баш ми се свиђа уклопила сам се тамо и друштво ми се свиђа. Осјетила сам први пут да је пливање као тимски спорт, овдје је више идивидуални. Тамо смо сви подједнако годиште, сличне циљеве имамо, подржавамо једни друге и то ми се јако свиђа", искрена је бх. пливачица.

Према њеним ријечима са тешким и напорним радом увијек се може постићи све, само је потребна жеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.