Фото: Историја репрезентативних кошаркашких отказа и њихових посљедица
Бањалука - У свим ратовима постоје и они који се склањају, рекао је ово тадашњи селектор Србије и Црне Горе Душко Вујошевић, након што му је наступ за репрезентацију на Европском првенству 2003. године у Шведској отказао центар Феникса Жарко Чабаркапа.
Кршни Црногорац, који сада обавља функцију спортског директора АБА лиге, тада је отказао наступ да би се што боље припремио за сезону у НБА лиги. Поред њега, Вујошевићу су отказали Владе Дивац, свјеже драфтовани Дарко Миличић и Александар Павловић, Дејан Томашевић, Драган Тарлаћ, Ненад Крстић и Дејан Бодирога, са којим из тог разлога актуелни тренер француског Лиможа ни данас баш нема бајан однос.
Апропо отказа Бобана Марјановића и Николе Милутинова дигло се много прашине, огласили су се неки стари асови који кажу да је репрезентација светиња и да свакоме треба бити част и привилегија да игра за њу. Све је то тачно, али отказа је увијек било и биће их. Треба се сјетити да се селекторима нису одазивали ни Александар Ђорђевић, Предраг Стојаковић, Владимир Радмановић и остали. Годинама тренери националног тима муку муче са кројењем ростера за велика такмичења. Било је разних скандала, а у посљедњих десетак година истичу се они Душана Ивковића са Миличићем, Драганом Лабовићем и Миланом Мачваном или Ђорђевићев са Новицом Величковићем и Владимиром Мицовим.
За отказе Марјановића и Милутинова чула се само једна страна, она селекторова, док се играчи нису огласили. И није тако само у Србији, данашња репрезентативна кошарка муку мучи са отказима играча, па су велика такмичења често осиромашена неиграњем највећих звијезда. Американце не треба ни спомињати, јер водећи играчи углавном избјегавају наступ у дресу са државним грбом, али опет и са трећом поставом на најтежем терену освоје свјетско злато. Отказивао је Дирк Новицки, као и браћа Гасол, Хуан Карлос Наваро, Хозе Мануел Калдерон и остали. Никола Пековић је отказао због осигурања, као и Марјановић сада, док је Никола Вучевић рекао да неће играти док је селектор Лука Павићевић, након што га је овај у Словенији користио четири минута по сусрету. Италија годинама није могла да приволи своје НБА звијезде, Русији је требало неко вријеме да окупи прави тим, па је то на крају успио Дејвид Блат, али је бајка кратко трајала, па су у Француску стигли са Андрејом Десјатниковом као првим центром. Турски савез не може да убиједи Енеса Кантера да игра па покушавају разним механизмима и пријетњама да га натјерају на то, а не тако давно репрезентацију су заобилазили Мемет Окур и Хидајет Туркоглу. Венсан Коле је само 2013. године могао да рачуна на Жоакима Ноу, који се више прави да је Американац, а знао је да остане и без Тонија Паркера. Пласман на Олимпијске игре тражиће без Рудија Гобера, Евана Фурнијеа, Јана Маинмија и Николаса Батума. Прошло љето је селектор БиХ Душко Ивановић због различитих перипетија на Европском првенству био без Мирзе Телетовића, Јусуфа Нуркића и Нихада Ђедовића, док ће селектор Хрватске Александар Петровић даље морати без понајбољег центра Европе Анте Томића. Ови примјери говоре да није само Србија у незгодној ситуацији већ је то глобални кошаркашки проблем. Играчи имају напорне сезоне које трају по девет, а негдје и десет мјесеци и онда са таквим потрошеним и уморним тијелима треба да се ставе на располагање селектору репрезентације. Времена за одмор и опоравак је веома мало, клубови, али и сами играчи, страхују од повреда, док неки на раскрсници каријере ризикују много више. Поједини на првенствима не успију да испуне очекивања након добре клупске сезоне, па бивају мета јавности, а да ли је рјешење прорјеђивање календара или нешто друго, остаје нам да видимо. Вјероватно би сви тренери жељели да имају играче попут Милоша Теодосића или Стефана Марковића, који су у сваком моменту били ту за репрезентативни дрес, али свако носи своју ћуд и приоритете.
Има и оних који су због играња у репрезентацији много изгубили. Најбољи примјер за то је бивши кошаркаш Игокее Бранко Јоровић. Њему је пропао трансфер у Ђирону због тешке повреде леђа коју је зарадио на припремама репрезентације, а онда му је каријера отишла на потпуно супротну страну, иако је предвиђано да би могао да буде међу најбољим четворкама Европе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.