Интересантне позадине националних химни

Националне химне су пјесме о поносу и патриотизму које се изводе на сваком међународном такмичењу и додјели медаља. Међутим, иза неких химни стоје чудне и изненађујуће приче.

Због свог живахног ритма француска химна је једна од најпознатијих на свијету. Од 1792. године, када је написана, француска химна је инспирисала револуционаре од Грчке до Русије. Ова химна је пјевана и за вријеме протеста на Тиананмен тргу у Кини. Иако је аутор химне Claude Joseph Rouget de Lisle Марсељезу написао за само неколико сати, као вид инспирације за француску војску пред рат са Аустријом, више никада није написао ништа вриједно сјећања.

Иста пјесма, различите верзије

Енглеска химна "God Save the Queen" први пут је објављена 1745. године. Мелодију се почели повезивати са патриотизмом у толикој мјери да су је почеле користити и друге земље, уз друге ријечи. Лихтенштајн и данас користи исту мелодију за своју химну Oben am jungen Rhein. И ауторима химни Омана и Зимбабвеа Марсељеза је била инспирација.

Писање химни се финансијски не исплати

Многи композитори националних химни за свој труд добију мало или нимало новца. Георге Какома, композитор националне химне Уганде, је мало прије своје смрти тужио тамошњу владу јер су му 1962. године за компоновање химне платили тек пола долара.

Душан Шестић, аутор босанскохерцеговачке химне, прошао је мало боље, јер је добио 6.000 КМ. Мидо Самуел, аутор најновије химне на свијету, химне Јужног Судана, за свој труд је добио само понос.

"Присилно утишане" химне

Шпанска химна, која је у почетку представљала најаву доласка краљевске породице, као и химна БиХ, позната по томе што нема текста.
Химна Непала, иако звучи као њежна народна мелодија, је једна од највише исполитизираних химни на свијету. Написана је 2006. године након десетогодишњег рата у којем су Маоисти подигли глас против краља.

Избачени стихови

Већина оригиналних националних пјесама су имале шест или више строфа, али је већина строфа избачена из употребе. Ипак, строфе које недостају често највише говоре о хисторији земље. Уколико посматрамо земље Јужне Америке, може се видјети колико су људи тада били сретни што су се ослободили шпанске владавине. У тексту аргентинске химне Шпанци су називани разним погрдним именима. 1900. године су те строфе избачене из употребе, како би се избјегло вријеђање.

Мало се зна о аутору химне Барбадоса, Лорду Бургесу, који је написао неке од најпознатијих пјесама Харијја Белафонтеа. Химну Барбадоса написао је случајно када је био на одмору у тој земљи и упознао неке људе који су га питали да је искомпонује.

Скраћивање химни

Како би химне укључивале што више народа постоји бојазан да би могле бити дуже. Тако се, напримјер, Израел сусреће са притисцима да промјени своју химну Хатиквах како би текстом обухватила и арапску популацију.

Ипак, олимпијска правила налажу да химна не може трајати више од 80 секунди, тако да је највјероватније да се додатне ријечи неће ни пјевати, пише BBC.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.