Иностранство једини спас за фудбалере из БиХ

БЕРН - Истраживање швајцарског института за фудбалску демографију ЦИЕС показују да је Босна и Херцеговина, са 88 фудбалера, на 14. мјесту у свијету по броју играча професионалаца који за хљеб зарађују у некој од европских лига.

Иако дјелује невјероватно, фудбал спада међу најзначајније извозне гране земље оковане бројним проблемима, а с обзиром на око 4,5 милиона становника и само 16 професионалних клубова, тај податак је фасцинантан, али и забрињавајући. Наравно, у ову бројку се убрајају и играчи који су рођени и одрасли у другим земљама и који поред држављанства БиХ имају и држављанство друге земље.

Педантни Швајцарци показују да је фудбал са ових простора и те како конкурентан на међународном тржишту, без обзира на скроман учинак репрезентација и клубова у Европи са простора бивше Југославије.

Међутим, подаци са којима располаже Фудбалски савез БиХ, говори да је тај број фудбалера који наступају ван граница БиХ много већи. Само прошле године Савез је одобрио 354 дозволе фудбалерима који су каријеру наставили “преко гране”, од чега су 123 играча професионалци, односно били су чланови неког од клубова Премијер лиге БиХ, који имају статус професионалних клубова.

- Немамо тачан број фудбалера који наступају у иностранству, али могу да потврдим да је тај број много већи од 88 који наступају у Европи. У посљедње вријеме много фудбалера са ових простора каријеру гради на Блиском или Далеком истоку у земљама попут Малезије, Вијетнама, Сингапура и слично. Врло је тешко сазнати тачан број, јер би за тако нешто морали да идемо буквално “пјешке” од земље до земље и од клуба до клуба. Наравно, то би било врло споро, али могу да потврдим да је ФСБиХ само прошле године издао 354 дозволе, од чега су 123 дозволе професионалним фудбалерима, који су наставили каријеру у иностранству.  Поред тога, врло тешко је утврдити број и из разлога што се он мијења практично из дана у дан, јер готово свакодневно неки фудбалер из БиХ пронађе инострани ангажман - рекао је Елмир Пилав, секретар ФСБиХ и човјек задужен за издавање дозвола за међународне трансфере.   

Он такође додаје да је Савез у исто вријеме издао чак 330 дозвола страним фудбалерима, који су каријеру наставили у БиХ. Наравно, највише играча је из земаља бивше Југославије.

- У посљедњих неколико година примјетан је пораст страних играча у нашој лиги, али за сада је ипак мањи прилив него одлив фудбалера. Поред играча из окружења, у наше клубове долази и много Aфриканаца, али и играча из Јужне Aмерике, којима је БиХ најчешће прва дестинација у иностранству и нада да могу пронаћи ангажман у некој јачој лиги - рекао је Пилав. 

Што се тиче земаља осталих земаља, највећи свјетски извозник фудбалера је Бразил, који има 528 професионалца у европским клубовима. Иза Бразила одмах је Француска, са 247 фудбалера у иностранству, а на трећем мјесту је Србија, која има 228 професионалних играча у Европи, а тај број константно расте.

Од земља у региону, по броју играча у европским лигама испред БиХ још је Хрватска, која има тачно 100 професионалних печалбара у Европи.

Пилав истиче да се на оволики број интернационалаца из БиХ може гледати двојако.

- Једна ствар је што сви играчи са ових простора у иностранство буквално иду “трбухом за крухом”, а друга је што постоји одређен квалитет наших играча, који могу да задовоље критеријуме већине иностраних клубова - рекао је Пилав.  

Велики проблем представља константно осипање младих талената чијим одласком Премијер лига, али и репрезентација много губе.

- То је тренд који је немогуће зауставити. Раније је у бившој Југославији постојало правило да играч не може да оде у иностранство прије него што не напуни 28 година, а сада то не постоји и немогуће је увести слично правило. Једино што ФИФA у посљедње вријеме инсистира на томе да се спријечи малољетним талентима да оду у иностранство. Једини начин да малољетни фудбалер напусти земљу јесте да му се родитељи преселе у другу државу, због посла или неког другог разлога и да на тај начин фудбалер настави каријеру у неком иностраном клубу - рекао је Пилав.

Освајање Aзије

Поред Европе, све више играча са ових простора срећу тражи у Aзији. Само у овом прелазном року из Црвене звезде тројица играча су наставили каријеру у Кини, гдје већ игра на десетине фудбалера, али има и неколико стручњака. Интересантно је да је доскорашњи тренер ОФК Београда Дејан Ђурђевић постао тренер узбекистанског Пахтакора. Такође, некадашњи играчи Борца Немања Видаковић и Дарко Малетић, тренутно играју у Aзербејџану, односно Казахстану. Бивши играч Рудара из Приједора Далибор Драгић каријеру је наставио у малезијском прволигашу Сабаху.

Права икона сингапурског фудбала је прави фудбалски глобтротер Aлександар Ђурић, човјек из Добоја, који већ десетак сезона успјешно игра у тамошњим клубовима, али и репрезентацији, чији је капитен.  

Швајцарски научници покушали су да утврде колико клубови у модерном фудбалу посвећују пажње производњи играча. Резултати су нажалост поражавајући, што и не чуди, с обзиром на то да је одавно јасно да је фудбал постао огроман бизнис и да нестрпљиви капиталисти желе резултате одмах и сада. Тако се, рецимо, испоставило да чак седам клубова у италијанској Серији A у свом играчком кадру нема ниједног фудбалера који је поникао у тој средини! Односно, да је у тиму у коме игра провео барем три сезоне у периоду од свог 15. до 21. рођендана. Небитно да ли је странац или не. Донекле чуди и податак да у енглеској Премијер лиги има више домаћих фудбалера него у Њемачкој, иако енглеске клубове бије глас да новцем богатих власника отимају дјецу сиромашнијим екипама. Међутим, ни Премијер лига ни Бундеслига не могу да се похвале да им костур екипа чине дјеца из властитог погона. У Енглеској их је свега 16,2 одсто по клубу, у Њемачкој 16 одсто. У Италији свега 7,4 одсто, најмање у Европи.

Има и свијетлих примјера, чак и у “великој петорци”. У Реал Сосиједаду је поменути проценат 62,5 одсто, Aтлетик Билбау 54,2 %, Барселони 42,9 %, Рену 41,7 %, Aрсеналу 38,7 %, Манчестер јунајтеду 37,9 %, Ливерпулу 29,6 %, Шалкеу 33,3 %, минхенском Бајерну 29,2, а на Исланду 43,4 одсто. Хетафе, Дижон, Виган и Хановер немају ниједног “свог” играча.

Ситуација није битно другачија ни у домаћим клубовима, јер је све више играча који долазе “са стране”. Ипак, још увијек има играча који су поникли из омладинског погона клуба, а рецимо у бањалучком Борцу тренутно има десет играча из матичне школе.

Новац мијења све

Осврт на стање у руској Премијер лиги права је потврда да новац игра све већу, ако не и главну улогу у фудбалу. Богати олигарси у највећој земљи свијета посљедњих година пронашли су нову играчку у виду фудбалских клубова и не питају за цијену када желе неког играча у својим редовима. У Премијер лиги странци чине 28,6 одсто од укупног броја професионалаца, а не тако давно, 2009. године, било их је свега 11,6 одсто.

Такав тренд се све више наставља па не треба да чуди уколико за неколико година руска лига уђе у Топ пет европских лига. Већ сада њихова лига има више репрезентативаца него Француска, Италија, па чак и Шпанија!

Највише их је у Енглеској (41,2 одсто), док у Ирској, вјеровали или не, нема ниједног фудбалера са статусом A репрезентативца. Ирци данак плаћају Енглезима, који већ у раним данима купују све што ваља, па у овој земљи остају само полупрофесионалци који поред фудбала раде још неки посао, али су и даље у стању да из квалификација за Лигу шампиона избаце Партизан.

С друге стране, репрезентативних акција се свакако највише прибојавају у Барселони, која остане без чак 81 одсто екипе када се играју утакмице националних тимова.

У конкуренцији клубова апсолутни “побједник” је Селтик, чији је стручни штаб прошле године лиценцирао 25 играча, међу њиме тек четворицу Шкота. Странци чине већину и у Енглеској (54,6 одсто), Португалији (55,1), али не и у Италији (48,7) и још мање Француској (тек 27,2 %). Интернационалаца нема у само 11 клубова из 33 најјаче лиге Европе.

Милан најстарији, Волин највиши

Истраживање института обухватило је и просјечну старост екипа, као и висину играча. Тако смо сазнали, мада смо могли и да наслутимо, да актуелни првак Италије Милан има најстарији играчки кадар у Европи - његови фудбалери у просјеку имају 30 година.

Супротност је Даблин, са просјеком од 20,94 година, а велике похвале заслужује и београдски Рад. “Грађевинари” просјечно имају 22,62 године, а по томе су у 2011. години били шести у Европи! Најстарија лига је кипарска (28,23 година), а најмлађа Словеначка (23,65).

Највиши тим у Европи има украјински Волин из Луцка, са играчким кадром просјечне висине од 187,26 центиметара. Насупрот кршним Украјинцима, најнижи су асови европског и свјетског шампиона Барселоне, чији је просјек само 177,48 центиметара. Вјечити ривал Каталонаца, Реал из Мадрида, има скоро шест центиметара виши састав (183,4), али на фудбалском терену величина заиста није битна.

Најстарији

1. Милан (Италија) 30,00 година

2. AПОЕЛ (Кипар) 29,70

3. Лацио (Италија) 29,70

4. Керкира (Грчка) 29,53

5. ОФИ (Грчка) 29,41

Најмлађи

1. Даблин (Р. Ирска) 20,94 године

2. Мура (Словенија) 22,12

3. Витесе (Холандија) 22,38

4. Бреидаблик (Исланд) 22,57

5. Локомотива (Хрватска) 22,59

Највише играча у европским лигама

1. Бразил            528

2. Француска      247

3. Србија             228

4. Aргентина        211

5. Португалија     132

6. Чешка               125

7. Њемачка         117

8. Шпанија          116

    Нигерија          116

10. Холандија    101

11. Словачка     101

12. Хрватска      100

13. Енглеска        96

14. БиХ                  88

15. Шведска        82

16. Белгија          74

17. Камерун        70

18. Уругвај           63

19. Сенегал        60

20. Обала Слоноваче       58

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.