In memoriam: Миљан Миљанић 4. мај 1930 - 13. јануар 2012.

Одлазак великог лафа живота

Велики фудбалски тренер, стручњак европског и свјетског калибра, изнад свега лаф живота, Миљан Миљанић, отпловио је у своје море у 82. години живота, оставивши, иза себе, између осталог, велико пријатељство са Републиком Српском.

Млађи људи, заокупљени својим свијетом, нешто знају, а нешто су и чули о легендарном тренеру Црвене звезде, Реала из Мадрида, Валенсије, савезном капитену репрезентације Југославије и фудбалском раднику којег је поштовао цијели свијет.

Колико због њих, толико из због свих нас, треба одговорити на питање: Ко је био господар своје воље и слуга своје савјести, сажето у једну новинарску причу о непоновљивом М. М.

Рођен је 4. маја 1930. године у Битољу. На Економском факултету у Београду апсолвирао је 1955, а три године касније стекао звање вишег фудбалског тренера. Као активан фудбалер у Црвеној звезди био је од 4. марта 1947. године.

Тренерским радом почео је да се бави 1956. и осам година био је тренер пионирских и јуниорских категорија и чувене Звездине фудбалске школе.

Први тим преузео је 1966. године и остао на Звездином челу осам година. Био је главнокомандујући у славном Реалу, па Валенсији, док је касније своју мисионарску улогу испуњавао у Кувајту и Уједињеним Aрапским Емиратима.

Још 1959. године постао је тренер омладинске репрезентације Југославије, а 1972. члан селекторске комисије која је годину касније, с њим на челу, водила "плаве" на Свјетско првенство у Њемачкој. Од 1979. до 1982. био је савезни капитен и одвео је репрезентацију на Мундијал у Шпанију. Био је шеф струке свих селекција када је Југославија 1990. играла на свом посљедњем шампионату свијета у Италији.

Два пута је био члан селекторске комисије тима свијета. Био је предсједник Фудбалског савеза Југославије, а у међувремену први човјек Стручног одбора, члан ЈОК-а, инструктор FIFA и дугогодишњи специјални савјетник FIFA. Изабран је за почасног предсједника Фудбалског савеза Србије и Црне Горе. Уз бројна велика признања, Република Српска га је одликовала Орденом Његоша за изузетне заслуге за ширење пријатељских веза међу народима.

Једноставно, фудбалски човјек цијеле једне епохе.

Један догађај посебно памтим...

Сњежина је оковала људе и град. Сарајево готово затрпано бјелином.

Увече је свечаност избора најбољих спортиста БиХ у организацији "Независних новина". Миљан је специјални гост и јавио је да је заједно са чувеним фоторепортером Доброславом Поповићем Сингом кренуо из Београда.

Послије равно десет сати, што вожње, што клизања по залеђеном путу, ево га у хотелу "Холидеј ин". Када је ушао у предворје, дочекао га ја аплауз свих присутних.

Нема ко се са њим није лично поздравио. Златко Лагумџија, Стјепан Кљујић, Мирко Шаровић, Мирослав Брозовић, Ибро Биоградлић, Раде Матић, Јосип Каталински, Блаж Слишковић, Вахидин Мусемић.

Седам година је минуло од ратног вихора. Људи су се вратили животу и спорту. Био је централна личност свечаности. Када је церемонијал завршен, у хотел је стигао Рефик Шабанаџовић, репрезентативац из Миљановог времена. Избор најбољих спортиста гледао је на телевизији у Травнику, одмах сјео у ауто и возио више од 100 километара по правом кијамету, само да поздрави "свог чичу". На свечаној вечери није се одвајао од њега. Пита га Жељко Копања, власник "Независних новина":

- Јесмо ли довели правог госта?

Шабанаџовић се смије па одговара.

- Он је мени био и остао и пријатељ и учитељ и други отац. Сутрадан га је безброј људи испред хотела испратило пут Београда.

Често је долазио у Републику Српску и Бањалуку, не обазирући се ни тада, ни на ратни вихор ни на невријеме, ни на путовање коридором, преко којег су често прелијетале гранате. Увијек је био с нама да помогне, упозори и опомене, баш како то чине искрени и прави пријатељи. Тих сусрета било је бар десетак.

О Миљану Миљанићу написао сам књигу: "Миљан, људи и вријеме". Била је то жеља да се врати бар мали дио великог људског дуга кроз причу о човјеку посебне вриједности и посебног кова, једној необичној професији и исконској обостраној љубави.

Није било лако, држао сам се библијског записа да је само праведност бесмртна, а Миљан Миљанић један једини. По много чему непоновљиви. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.