“Гласово” путовање кроз европску историју Борца: Седма одисеја за 95. рођендан

БАЊАЛУКА - Фудбалери Борца сутра ће кренути у седму европску одисеју, не рачунајући Митропа куп, који су Бањалучани освојили 1992. године, а дуел против Клужа у Румунији, који се игра од 19 часова на стадиону “Константин Радулеску”, 15. је званична утакмица Бањалучана на међународној сцени.

Незахвално је прогнозирати колико Борац може у двомечу са Румунима, али сигурно да би пласман у друго коло квалификација за Лигу шампиона био најљепши поклон клубу за 95. рођендан, који је прослављен јуче.

Од првог наступа 17. септембра 1975. године, када су за ривала имали Римеланж из Луксембурга, па све до сусрета са португалским Рио Авеом, “Глас” је увијек био уз крајишког фудбалског великана, што показују и исјечци из новина у којима је описано свих 14 претходних европских дуела. Кроз историју европских наступа Борца водимо вас живом ријечи актера и исјечцима из “Гласове” архиве.

Петарда Ибрахимбеговића и  рушење великог Андерлехта

Први наступ у Европи Борац је изборио као финалиста Купа Југославије 1974. године. Бањалучани су тада у финалу поражени од Хајдука са 0:1, а Сплићани су на крају сезоне постали и шампиони, што је значило да ће “црвено-плави” наступити у Купу побједника купова. Први европски наступ имали су 17. септембра 1975. године, када је на Градском стадиону гостовао Римеланж из Луксембурга. Иако је било јасно да су домаћини велики фаворити против аматера из Римеланжа, нико није очекивао да ће их у првом мечу торпедовати са чак девет голова у мрежи, уз маестралну партију Мухамеда Ибрахимбеговића Фишера.

- Цијела Бањалука је то прољеће навијала за Хајдук да постане шампион и да тако ми изборимо Европу. То се и десило, и нашој срећи није било краја. Утакмица са Римеланжом била је европски деби из снова, поготово за мене, који сам постигао пет голова. И у реваншу смо пружили добру партију, славили са 5:1 и прошли даље - присјетио се Ибрахимбеговић.

У другом колу чекао их је тада један од најбољих европских клубова, белгијски Андерлехт.

- У првом сусрету у Бриселу смо поражени са 0:3, али смо могли остварити бољи резултат, јер смо промашили неколико лијепих прилика. У реваншу смо побиједили са 1:0. Опет сам постигао гол и са шест погодака био један од најбољих стријелаца Купа побједника купова те сезоне. Можда смо могли проћи и Андерлехт, али не смије се заборавити да су они били побједници те сезоне у овом такмичењу и да им је пораз од нас био једини те године - додао је Фишер.

Имао је поруку и за садашњу генерацију Борца, која игра против Клужа.

- Морају да одиграју храбро и немају се чега бојати. И они су од крви и меса. Једино на тај начин могу проћи Румуне - нагласио је Ибрахимбеговић.

Срамно суђење Лундгрена

Борац је у сезони 1987/88. освојио Куп Југославије послије неочекиване побједе над Црвеном звездом у финалу од 1:0. Успјех је био већи јер је за сва времена остало уписано да су Бањалучани једини клуб који се као друголигаш домогао пехара. За ривала у првом колу Купа побједника Купова добили су Металист из Харкова, а првом сусрету одиграном 7. септембра 1988. године на Градском стадиону Борац је савладао представника Совјетског Савеза са 2:0. Сви су очекивали да се у реваншу може  изборити пласман у друго коло, али је услиједио висок пораз, 0:4 и пласман у наредну рунду такмичења остао је сан. Један од оних који су највише кумовали неуспјеху био је шведски судија Хакан Лундгрен, који је искључио Милорада Билбију, али и досудио непостојећи пенал за екипу која сада игра у Првој лиги Украјине.

- Пред препуним Градским стадионом смо одиграли стварно добру утакмицу и славили са 2:0, уз велики број промашених прилика. Иако смо знали да играмо против добре екипе, вјеровали смо да може у друго коло. Међутим, у реваншу нас је шведски судија “измасакрирао” и једноставно нисмо имали ни промил шансе да прођемо даље - нагласио је Стојан Малбашћ, тадашњи фудбалер Борца, а данас предсједник Бањалучана.

Осим што су се опростили од Европе, Бањалучани су драстично кажњени. Морали су да плате 35.000 швајцарских франака због инцидента у Харкову. Голман Анте Јаковљевић добио је осам, а Милорад Билбија једну утакмицу неиграња. Помоћни тренер Ненад Гавриловић добио је забрану од пет година сједења на клупи, а представник клуба Живко Станић ту дужност неће моћи обављати три године.

Пост прекинут послије 22 године

На сљедећи пласман Бањалучана у Европу чекало се пуне 22 године, а тада је Борац 2010. као побједник Купа БиХ изборио пласман у друго коло квалификација за Лигу Европе, гдје им је ривал била Лозана. Минималан пораз у Лозани, 0:1 и 1:1 у реваншу били су недовољни да се учини корак даље. Наредне сезоне Бањалучани су као првак БиХ играли у другом колу квалификација за Лигу шампиона, гдје су елиминисани од Макабија из Хаифе. У првом сусрету у Израелу било је 5:1 за домаћина, а у реваншу Пирова побједа Бањалучана од 3:2. Наредне сезоне Борац је био трећи у Премијер лиги БиХ, што му је било довољно да трећу годину заредом избори пласман на међународну сцену, а противник у првом колу квалификација за Лигу Европе био је Челик из Никшића. На Градском стадиону било је 2:2, у реваншу 1:1 и због више голова у гостима Црногорци су прошли даље.

- Бањалука и Борац стварно су дуго чекали на пласман у Европу и онда смо три године заредом у томе успјели. Против Лозане смо у првом сусрету пропустили неколико прилика и то нам се осветило, док смо против Макабија у Хаифи водили са 1:0 и онда смо несхватљиво за само 12 минута примили четири гола. У реваншу смо повели, потом нам није суђен пенал, погодили смо и стативу, а онда су Израелци изједначили и ту је био крај наших надања. Можда, највећа срамота је био двомеч са Челиком, у ком смо били апсолутни фаворити, али то нисмо оправдали на терену и заслужено смо остали без пласмана у друго коло - рекао је Драшко Жарић, који је у те три сезоне одиграо свих шест европских утакмица.

Прекинут пост дуг 45 година

Бањалучани су и прошле сезоне као четвртопласирани у Премијер лиги обезбиједили пласман на међународну сцену. Због пандемије вируса корона у првом колу квалификација за Лигу Европе игран је само један сусрет, у којем су “црвено-плави” били домаћини Сутјесци из Никшића, коју су савладали са 1:0 голом Стојана Врањеша и тако послије 45 година дугог поста обезбиједили пролаз у наредну рунду такмичења. И другом колу играо се један сусрет, а Борац је поново био домаћин, овог пута португалском Рио Авеу. Бањалучани су се храбро носили против фаворизованог ривала све до самог финиша сусрета, а онда су практично у судијској надокнади примили два поготка и тако завршили своју шесту европску одисеју.

- Били смо пресрећни што смо успјели поразити Црногорце и на тај начин прекинути тај дуги пост. У мечу са Португалцима одиграли смо заиста храбро, али нам је у финишу концентрација једноставно попустила и то су знатно искуснији играчи противниче екипе зналачки казнили - нагласио је Синиша Дујаковић, који је наступио у оба сусрета.

Овај дефанзивац биће у комбинацији и за дуел против Клужа.

- Максимално смо мотивисани и сигурно је да ћемо дати све од себе. Не желимо да размишљамо пуно о ривалу, његовој снази и успјесима претходних сезона. Желимо само да се концентришемо на своју игру, а да ли ће то бити довољно да урадимо нешто више, остаје да се види - рекао је Дујаковић.

Митропа куп

Фудбалери Борца су у јеку ратних дешавања 1992. године били учесници незваничног европског такмичења Митропа купа, у којем су наступили представници средњовропских земаља, и из италијанског града Фођа, гдје је одигран турнир, кући су се вратили са побједничким пехаром. Бањалучани су у  полуфиналном окршају одиграном 27. маја савладали домаћина Фођу послије бољег извођења пенала са 6:4 (2:2), а у финалу, одиграном два дана касније, били су бољи од мађарског Вашуташа. Интересантно је да су и у окршају за пехар славили послије бољег извођења пенала са 6:4 (1:1).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.