Фудбалска туга на југу Српске

Бањалука - Фудбал је одавно постао велик и скуп бизнис не само у свијету, већ и у Републици Српској, а то најбоље показују доскорашњи фудбалски центри, као што су Требиње, Соколац, Гацко, чији се клубови посљедњих година налазе на ивици егзистенције.

Требињски Леотар је 2002. био најбољи у Републици Српској, годину касније првак БиХ и учесник квалификација за Лигу шампиона. Послије 12 сезона 2014. године испао је из елите БиХ, да би послије сезоне 2015/16. напустио и прволигашко друштво. У недавно завршеној друголигашкој сезони био је четврти, али по ријечима тренера Рајка Мичете повратак на стазе успјеха још се не назире.

- Тренутно смо у фази преструктурирања, враћамо дугове из времена благостања. Враћено је пола износа, али још имамо проблем са "Бобар банком" и хипотеком на стадион. Локална самоуправа на све начине покушава да нам помогне, али проћи ће сигурно још неколико година да се ситуација стабилизује - рекао је Мичета.

За Требињце је такмичење у Другој лиги веома скупо, а највећи дио новца потроши се на путовања.

- Можда смијешно звучи, али је за нас Премијер лига најјефтинија, јер највећи број тимова из овог ранга такмичења није пуно удаљен од нас. На жалост, бојим се да ће до поновног играња Леотара у највишем рангу такмичења проћи још доста времена. Имамо стадион са свим пратећим објектима, све млађе категорије су у такмичарском погону, међутим, потребно је у наредним годинама направити тај искорак више који ће Леотар вратити тамо гдје му је и мјесто - додао је Мичета.

Гласинац из Сокоца је годинама био у самом врху фудбала Српске, двије сезоне је играо и у Премијер лиги, али је у јулу 2011. отишао у стечај. Угашен је да би само неколико дана касније био формиран ОФК Гласинац 2011, који је данас стабилан друголигаш.

- Соколац је мала средина за коју је премијерлигашки, па и прволигашки клуб, превелики залогај. Уз све то млађе популације у овој средини је из године у годину мање, јер већина њих већ по завршетку основне или средње школе одлази у веће центре. Због тога је за нас друга лига у овом тренутку реалност - нагласио је "алфа и омега" ОФК Гласинац 2011 Милан Реновица.

Без обзира што су сада друголигаши и за овај ранг такмичења требају за њих прилично велика средства.

- За основне потребе треба нам између 40.000 и 50.000 марака, а ако ће играчи и тренери имати симболичне мјесечне хранарине тај износ нарасте на 60.000 до 80.000 марака. Већину од овог новца обезбједи се из буџета општине Соколац, док је од привредних субјеката све теже добити бар и симболичне износе. Тешко је схватити да смо прошле године имали већу помоћ из ФБиХ, него из Српске. Од БХ Телекома добили смо 2.500 марака зато што смо мјесец  држали њихову рекламу, а "Босналијек" нам је купио двије гарнитуре дресова - додао је Реновица.

Премијерлигаш је некада била и Младост из Гацка, која већ годинама тавори међу друголигашима.

- Док је био јак Леотар, била је и Младост. У вријеме када је клуб са "Полица" био у врху Премијер лиге без проблема смо могли да будемо јак прволигаш, јер Гацко није далеко од Требиња. Међутим, сада ће бити веома тешко вратити се на стари ниво - нагласио је тренер Младости Жељко Поповић.

Он је истакао да за његов клуб финансије нису највећи проблем у овом тренутку.

- Општина Гацко стварно доста улаже у спорт и мислим да нам новац не би представљао проблем ако бисмо успјели да се пласирамо у виши ранг. И сада имамо трошкове веће од других друголигаша, јер велика средства издвајамо за путовања. Наш највећи проблем били би играчи, јер одлив младих људи из Гацка је из године у годину све већи, а то је немогуће надомјестити са домаћим становништвом. Зато би морали у потрагу за играчима из других средина, а то превише кошта - додао је Поповић.

Бивши прволигаш Младост из Рогатице годинама је већ у доњем дијелу табеле у Другој лиги, група исток. Ништа није боља ситуација ни са Власеницом, која је до прије двије сезоне била прволигаш, а сада је већ испала у Трећу лигу, гдје се такмичи још један бивши члан елите Српске, Романија из Пала. Ова лига је већ годинама специфична, јер од сезоне до сезоне број клубова у њој варира и креће се између три и шест. Најжалосније од свега је што је ове године шампион Жељезница из Трнова одустала од такмичења у Другој лиги група исток. То мјесто је понуђено другопласираном Рудом, али ни они нису били спремни за виши ранг, тако да ће нови члан друголигашког друштва бити ни крива ни дужна Будућност из Пилице, која је заузела друго мјесто у Трећој лиги, група исток.

Обарска у шестој лиги

Иако географски не припада југу Српске, Младост из Велике Обарске још један је примјер како клубови нестају преко ноћи. Шампион Српске 2013. и члан Премијер лиге идуће сезоне сада је избачен у шести ранг такмичења у РС, јер није завршио сезону у Трећој лиги.

- Комесар такмичења је затражио допунске извјештаје, али нико из клуба није се по том питању огласио. Донесена је одлука да су одустали од такмичења и од јесени ће кренути од најнижег ранга такмичења. То је Шеста лига, односно Друга лига Општинског фудбалског савеза Бијељина - нагласио је предсједник ПФС Бијељина Радика Марић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.