Фудбалери Борца сутра шести пут излазе на међународну сцену: Градски стадион до сада неосвојива тврђава

БАЊАЛУКА - Да ли ће 13. утакмица Борца на међународној сцени бити срећна или несрећна за “Великана из Платонове” знаће се сутра, када ће у 16.30 часова дански судија Мортен Крог на Градском стадиону у Бањалуци означити почетак сусрета првог кола квалификација за Лигу Европе између “црвено-плавих” и црногорске Сутјеске.

Дуел некадашњих чланова Прве савезне лиге Југославије биће прилика да Борац први пут у послијератном периоду направи искорак и прескочи прву европску препреку. Уједно то ће бити шести излазак Бањалучана на међународну сцену и седма утакмица на Градском стадиону. У досадашњих шест домаћих сусрета на европској сцени остварили су четири побједе и два ремија и сви се надају да ће се традиција добрих резултата наставити и против Никшићана.

Прва препрека прескочена је само на премијери и то у сезону 1975/1976. када су “црвено-плави” наступили у Купу побједника Купова. У дебију који се десио прије скоро 45 година рапсодија Борца на Градском стадиону и побједа од 9:0 над нејаким Луксембуржанима.

- Право да дебитујемо на европској сцени изборили смо као финалиста Купа Југославије, гдје смо поражени од Хајдука 0:1. Имали смо доста среће на жријебу и у првом колу смо добили мало познати Римеланж, који смо декласирали. Бриљирао је Мухамед Ибрахимбеговић са пет голова, а ништа слабији није био ни троструки стријелац Милош Цетина. И у реваншу смо славили убједљиво и тако изборили пласман у наредну рунду - присјетио се те сезоне некадашњи првотимац Борца Ненад Лазић.

Да срећа не траје дуго показао је и наредни жријеб у којем је извучен тада један од најбољих европских клубова, белгијски Андерлехт, који су предводили холандски репрезентативци, један од најбољих љевокрилних нападача Роб Ренсенбринг и Ари Хан.

- У првом сусрету на “Хејселу” пред 30.000 гледалаца Ренсенбринк нас је “начео”у 10. минуту. Потом смо одолијевали све до почетка другог полувремена када смо брзо примили још два гола. На свом стадиону остварили смо Пирову побједу од 1:0, али ни данас се не могу отети утиску да смо уз мало среће могли елиминисати славни клуб. Наиме и тамо, а поготово у Бањалуци имали смо велики број шанси, које нисмо искористили. А, колико је наша побједа била вриједна говори и податак да је то био једини пораз тима из Брисела те сезоне у којој су постали побједници Купа Купова - истакао је Лазић, који се нада да ће ова генерација Борца успјети да прескочи прву препреку.

За други излазак на европску сцену чекало се 13 година и био је то поново наступ у истом такмичењу до којег је Борац дошао побједом у финалу Купа “Маршала Тита” над Црвеном звездом од 1:0. Жријеб је “црвено-плаве” спојио са украјинским Металистом из Харкова, који је представљао тадашњи Совјетски Савез. У првом мечу одиграном у Бањалуци головима Владице Лемића и Звонка Липовца Борац је славио са 2:0 и већ су се почели правити планови за друго коло.

- Било је то сјајно вече у Бањалуци у којем смо ривала у потпуности надиграли и права је штета што нисмо постигли још понеки гол. У реваншу домаћин је повео са 2:0 и тај резултат, који нас је водио у пенале имали смо све до десетак минута прије краја. А, онда је шведски судија (Хакан Лундгрен) досудио непостојећи пенал, који нас је докусурио и на крају смо изгубили са 0:4. Права штета, јер смо стварно имали добру екипу, а и у та два сусрета по оцјенама многих показали смо више од Металиста - нагласио је бивши фудбалер Борца, а сада предсједник Бањалучана Стојан Малбашић, који је додао да његов клуб има добре шансе да сутра елиминише Сутјеску и прође у друго коло.

А, колико је тешко Бањалучанима пала елиминација у Харкову говори податак да су се послије сусрета хтјели физички обрачунати са арбитром из Шведске. Због тога су платили скупу цијену. Голман Антон Јаковљевић добио је осам утакмица суспензије у УЕФА такмичењима, помоћни тренер Ненад Гавриловић добио је забрану сједења на клупи у трајању од пет година, док је “нешто боље” прошао представник клуба Живко Станић, који је суспендован на три године.

На наредни излазак на међународну сцену чекало се 22 године, а онда су Бањалучани три сезоне заредом играли у европским клупским такмичењима и сва три пута су елиминисани на старту. Актер свих тих шест мечева био је голман Асмир Авдукић, а исти учинак је имао и лијеви бек Драшко Жарић. Борац је прво елиминисан од швајцарске Лозане, потом је прејак био израелски првак Макаби Хаифа, а онда и неочекивано црногорски Челик из Никшића.

- У прва два наврата смо били гости у првом сусрету. Против Лозане смо поражени са 0:1 уз велики број шанси на њиховом стадиону и сви су очекивали да их у реваншу можемо елиминисати. Међутим, они су први стигли до гола, а ми смо само успјели да изједначимо. У Израелу смо повели са 1:0 голом Бориса Распудића. Домаћин је до изједначења дошао у судијској надокнади првог дијела, а неријешен резултат био је све од 71. минута. А, онда смо у три сљедећа напада примили три гола за мање од три минута, а послије тога још један за коначних 1:5. У реваншу смо имали брдо прилика, три пута водили, али су се Израелци стално неким чудом враћали и на крају смо побиједили са 3:2 - рекао је Авдукић.

Сада тренер млађих категорија бањалучког Жељезничар Спорт тима је истакао да му је посебно жао елиминације од Никшићана, које су по његовим ријечима потцијенили.

- Сви смо били убијеђени да смо далеко квалитетнији од њих и да ћемо са њима лако изаћи на крај. У првом мечу на нашем стадиону су повели са 1:0, али смо успјели преокренути на 2:1. И када се очекивао крај сусрета примили смо гол. У Никшићу смо имали доста прилика, али су они први дошли до предности. Успјели смо изједначити, међутим ту је био крај. Очекујем да се ова генерација Борца сутра освети Црногорцима за тај пораз - додао је Авдукић.

На Борчевој клупи током ових европских утакмица било је шест тренера: Борис Маровић, Миљенко Михић, Јосип Куже, Зоран Марић, Звјездан Цветковић и Славиша Божичић, а Владо Јагодић биће седми.

Митропа куп

 

Борац се може похвалити и освајањем Митропа Купа 1992. године. Ово такмичење, познатије као Средњеевропски куп премијерно издање имало 1927. године, а Бањалучани су посљедњи освајач. Никада није било заведено у УЕФА књигама, као званично такмичење, а те године Борац је изборио право наступа као четвртопласирана екипа у првенству Југославије. Турнир је игран у италијанској Фођи, коју су “црвено-плави” елиминисали у полуфиналу послије бољег извођења пенала са 6:4 (2:2). Сличан сценарио био је и у финалу када је савладан мађарски Вашуташ са 6:4 (1:1). Јунак у оба меча био је голман Милан Симеуновић, а екипу је са клупе предводио тренер Зоран Смилески.

 

“Црвено-плави” у Европи

 

Домаћин:   6        4        2        0        18:5

Гост:           6        1        1        4        7:15

Укупно       12      5        3        4        25:20

 

Све утакмице Борца

 

Куп побједника купова (сезона 1975/76)

Прво коло: 17. септембар 1975. Борац - Римеланж 9:0 (Ибрахимбеговић 5, Цетина 3, Јурковић)

2. октобар 1975. Римеланж - Борац 1:5 (Смилески, Кресо, Ковачевић, Видачак, Марјановић)

Друго коло: 22. октобар 1975. Андерлехт - Борац 3:0

5. новембар 1975. Борац - Андерлехт 1:0 (Ибрахимбеговић)

Куп побједника купова (сезона 1988/89)

7. септембар 1988. Борац - Металист 2:0 (Лемић, Липовац)

5. октобар 1988. Металист - Борац 4:0

Лига Европе (сезона 2010/11)

друго коло квалификација: 15. јул 2010. Лозана - Борац 1:0

22. јул 2010. Борац - Лозана 1:1 (Вукеља)

Лига шампиона (сезона 2011/12)

Друго коло квалификација: 13. јул 2011. Макаби Хаифа - Борац 5:1 (Распудић)

20. јул 2011. Борац – Макаби Хаифа 3:2 (Крунић 2, Видаковић)

Лига Европе (сезона 2012/13)

Прво коло квалификација: 5. јул 2012. Борац - Челик Никшић 2:2 (Стокић, Дугић)

12. јул 2012. Челик Никшић - Борац 1:1 (Граховац)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.