Фудбалер Рапида Срђан Граховац за "Глас Српске": И у Бечу се највише дружим са Бањалучанима

БЕЧ - Безмало пет година, некада један од најталентованијих младих фудбалера Борца Срђан Граховац, је становник Беча и првотимац најславнијег аустријског клуба - Рапида.

Довољно да већ сада каже да би волио да остане становник овог града и када окачи копачке о клин. Ипак, тај тренутак је још далеко јер мирни момак, који онако из другог плана ради велики посао за свој тим, тек улази у најбоље играчке године и пред њим је још много великих утакмица.

Двадесетосмогодишњи играч средине терена ове сезоне је у сјајној форми, стандардни је првотимац Бечлија који пријете да са трона скину годинама неприкосновени Салцбург, а и у Лиги Европе имају реалне шансе да изборе пролаз у наредну фазу.

Планове за живот послије фудбала правиће касније, а сада ужива у сваком тренутку проведеном на терену, али и шетњама и дружењем са неким новим пријатељима које је стекао у престоници Аустрије.

- У Бечу сам са дјевојком, а већ неких осам година ту ми живи и сестра. Сада је са нама и мајка, јер смо у свој овој ситуацији процијенили да је најбоље да будемо заједно и пазимо једни на друге. Осим њих, највише времена проводим са саиграчима из клуба који су такође са наших простора. То су некадашњи фудбалер Црвене звезде Филип Стојковић, Матео Бараћ из Хрватске, затим Дејан Петровић, наш момак који је дошао прошле зиме из Словеније. Капитен Рапида тренутно је Аустријанац наших коријена Дејан Љубичић, тако да нас има и наравно да највише времена проводимо заједно - каже Граховац.

У Бечу иначе живи велики број људи поријеклом са простора бивше Југославије, само Срба има око 300.000, и наравно да није могао, а да не постане пријатељ са многима од њих.

- Специфично је да су ми најбољи пријатељи и овдје управо људи који су поријеклом из Бањалуке, и који овдје живе двије, три деценије. Углавном смо се упознали случајно и постали готово нераздвојни. Близу мог стана има један фантастичан ресторан који држи човјек поријеклом из Бањалуке и у који често одлазим. Ето, иако сам у иностранству, опет се највише дружим са Бањалучанима. Вјероватно је то и природно, јер имамо исти менталитет и није нам тешко да се уклопимо - појаснио је Граховац.

Зато и не чуди да сјајни фудбалер размишља о томе да не мијења адресу ни по завршетку играчке каријере.

- Овдје се заиста осјећам као код куће. Рекао сам већ, сестра ми је ту и она ће ту сигурно остати за стално. Ни Бањалука није далеко и веома брзо сам у граду на Врбасу када се зажелим пријатеља. Међутим, све су то још само размишљања, са Рапидом имам уговор до љета 2022. године, а никада не знамо шта носи сутра. Али, опет, овдје сам стварно презадовољан и видим се у овом граду - поручио је Срђан.

Највећи аустријски клуб ове сезоне подсјећа на најславније дане, екипа игра одлично, како на домаћој тако и на међународној сцени.

- Добро смо почели сезону, имамо пет побједа и два ремија у првенству Већ смо одиграли утакмице са свим конкурентима за врх и наравно да смо презадовољни. Рапид је највећи клуб у Аустрији и од нас се увијек очекују побједе што, наравно, није лако, посебно у овом ритму. Играмо првенство и Лигу Европе, слиједи нам густ распоред, јер ћемо за 30 и кусур дана одиграти девет утакмица. Настојаћемо да до зимске паузе скупимо што више бодова те да освојимо друго мјесто у групи Лиге Европе како би презимили у Европи - открио је Граховац.
И на индивидуалном плану сезона протиче онако како је могао пожељети, јер је незамјенљив код тренера Дитмара Кухбауера, а срећан је што су га заобишле повреде. 

 - Задовољан сам, играм стално, струка каже да одлично подносим овај убитачан темпо. Срећом, све је до сада било у реду, најбитније је да сам здрав и надам се да ће то тако и остати до краја сезоне и да ће моје игре у континуитету бити још боље - тврди Граховац.

Пут који је одабрао када се још као клинац у дресу Борца пробијао на велику сцену слиједи и сада. За разлику од 99,9 одсто фудбалера никада није имао менаџера. 

- Нисам желио да се вежем ни за једног агента, иако је понуда било. Одлучио сам да о својој каријери бринем заједно са оцем који је, нажалост, рано преминуо. Сада о томе рачуна водим заједно са мајком, добро нам иде и немам намјеру да било шта мијењам по том питању - закључио је Граховац.

12
година Рапид чека на титулу

6.
сезону игра у дресу Бечлија

132 
пута носио "зелено-бијели" дрес

Увијек уз Борац

Иако је Градски стадион напустио још у љето 2014. године, за Граховца је Борац и даље тема број један свих фудбалских разговора.

- Тачно, на Градском стадиону сам одрастао, а Борац је мој клуб, увијек је био и увијек ће бити! Наравно да пратим сва дешавања и веома ми је драго да се стабилизовао и да из године у годину напредује. У свакодневном сам контакту са бившим саиграчима, доживотним пријатељима па и више од тога, прије свих са Синишом Дујаковићем, Ацом Радуловићем и Александром Субићем. Такође, Владо Јагодић ми је био први тренер у пјетлићима Борца, код њега сам играо у двије генерације младе репрезентације БиХ, заједно смо освојили и титулу првака и надам се да ће се нова поново славити на Тргу Крајине - поручио је Граховац. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.