Фудбал у Сјеверној Кореји: Дерби пред 50.000 тихих навијача

Пјонгјанг - Гол скоро да није изазвао никакву реакцију. Публика је остала мирна. Нити је тренер скочио са клупе, нити је ко коме „бацио пет"...

Посјетиоцима Сјеверне Кореје дозвољено је да присуствују спортским надметањима уз пратиоца. Међутим, фудбал у овој тајновитој земљи има мало тога заједничког са страшћу и гламуром великих европских лига.

Када смо стигли до стадиона "Ким Ил Сунг", капацитета 50.000 сједишта, под будним оком Вјечног предсједника и Великог лидера, да не заборавим и његовог сина, Врховног лидера Ким Џонг Ила, није било никога вриједног гледања.

Није било редова, ни капија, а дефинитивно није било штандова за продају хот догова, ни продаваца програма. Међутим, када смо ушли, ствар је била другачија. Свако мјесто је било попуњено и цијели редови мушкараца сједјели су у тишини, обучени у идентична тамна одијела са црвеним краватама и сви са истакнутим малом емајлираном значком на лијевој страни груди.

Не, није у питању значка ФК "Пјонгјанг", него значка самог Великог лидера.

Вјештачки терен изгледао је беспрекорно на прољећном јутарњем сунцу. Утакмица је почињала у пола десет ујутро.

Можда је ствар била у раном почетку меча, али није било ни навијања, ни застава, ни шалова, само тихо мрмљање кроз тамне редове сједишта.

Многи од навијача били су војници у зеленим униформама и шапкама широких обода.

Не знам је ли им било наређено да присуствују, али су неки од њих потајно читали џепне књиге и нису показивали никакво интересовање за игру.

Противничка екипа, "Амрокганг", који је изгледао као разбијена војска, дјеловао је јаче у првом полувремену, али је то била јадна утакмица.

"Пјонгјанг" је узвратио и изборио пенал, мада бисте по реакцији публике то тешко могли примјетити. Реакције није било.

Моји сапутници су одлучили да унесу мало наше атмосфере и повикали смо: „Један нула за судију, један нула за судију."

Око десетак људи са Запада који су нам се раније били придружили у VIP ложи – 30 еура по мјесту, само девизе, молим вас, почели су да нам се смију.

Један или двојица су нам се чак и придружили када смо постали гласнији: „Плонгјанг оле! Пјоннгјанг оле!" Међутим, домаћа публика је само буљила у нас. У земљи гдје, изгледа, мораш да тражиш дозволу да би проговорио, ову демонстрацију индивидуалности, спонтаности нису схватили ни као губост, ни као агресивност. Само су нас блиједо гледали.

Мислим да су нас сматрали, па... мало чудним.

Нашу групу су помно надгледали током утакмице. Двојица водича ишла су напријед, док је мистериозни „господин Л", који једва да је ишта проговорио, био на зачељу колоне.

Уопште није било јасно да ли он само води рачуна о нама или провјерава да ли се водичи строго држе партијске линије која је била сва црвена у овој социјалистичкој утопији.

Репрезентација носи пуно име земље – Демократска Народна Република Кореја.

Њихов најблиставији фудбалски моменат десио се на Свјетском првенству 1966, када су побиједили Италију 2:0 и ушли у четврт финале. Такође су се квалификовали на завршницу Мундијала 2010.

На посљедњем Свјетском првенству у Јужној Африци, тренер Сјеверне Кореје Ким Џонг Хун казао је медијима да је „током утакмица добијао редовне савјете о тактици" од Ким Џонг Ила „преко мобилних телефона невидљивих голим оком" који је у ту сврху развио Врховни лидер лично.

Међутим, националном тиму тренутно не иде добро и није се квалификовао за наредно Свјетско првенство у Бразилу. Посљедњи меч који су одиграли била је пријатељска утакмица против, такође, комунистичке Кубе која се завршила без голова.

Овамо на стадиону "Ким Ил Сунг", "Амрокганг" је примио гол.

Још један пенал, мада никоме није било јасно зашто се главни судија морао савјетовати са линијским – нападач "Пјонгјанга" је срушен пет метара унутар шеснаестерца.

Гол скоро да није изазвао никакву реакцију. Публика је остала мирна. Нити је тренер скочио са клупе, нити је ко коме „бацио пет", нити је било тапшања по рамену међу играчима.

Ја волим да гледам уздржан фудбал, али не оволико.

Али, ево изненађења! На полувремену је било мало забаве.

Нека група са дувачким инструментима засвирала је из гола. Међутим, иза супротног гола је одмах искочила друга група. Свирали су различите мелодије, али се чинило да на то нико не обраћа пажњу.

Утакмица се ближила крају. "Пјонгјанг" је снажно наваљивао.

Чинило се да је публика коначно почела да се диже, макар и само мало, када се указала прилика за још један гол.

И коначно, "Пјонгјанг" је ударцем по земљи након доброг додавања послао лопту у мрежу. То је био посљедњи ударац најбизарније утакмице коју сам икада гледао и изведен је у 94. минуту.

Можда је судија имао наређење да обезбиједи побједу домаћину на стадиону Великог лидера. Волио бих да мислим да је публика отишла кући срећна.

Али без икаквих емоција, ових или оних, на лицима војника и оданих чланова партије док су у тишини излазили са стадиона, просто то не могу рећи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.