Ех, да је Звезда остала на окупу

Британски "Гардијан" осврнуо се на освајаче Лиге шампиона чији су се тимови 'распали' прије времена, а међу њима је шампионска генерација Звезде из 1991. године.

Поред 'црвено-бијелих' на овој листи нашли су се великани европског фудбала као што су Ајакс и Порто, као и Парма, Лидс Јунајтед и Бајер Леверкузен.

Црвена звезда је 1991. године освојила Куп европских шампиона у Барију,побједом над Оолимпиком из Марсеја у финалу послије бољег извођења једанаестераца.

Екипа вођена тренером Љупком Петровићем је до финала савладала Грасхопер, Глазгов Ренџерс, Динамо Дрезден и Бајерн Минхен, да би у финалу била боља од Олимпика из Марсеја.

Гардијан у уводу текста демантује да је финале 1991. године било једно од најгорих у историји такмичења, иако је Синиша Михајловић једном приликом говорио колико је тај меч био досадан.

"То је био најдосаднији меч у историји европских купова", признао је тада Михајловић.

'Црвено-бијели' су у финалу против Олимпика према ријечима Синише Михајловића жртвовали посјед лопте, не зато што су Французи били бољи већ због већег искуства које посједују у односу на српски тим. Ту је било највише играча од 21, 22, евентуално 23 године који су били неискусни па је превише било да се ‘оптерећују’ љепотом у игри.

Није да се играчи нису доказали, али су им фалили мечеви попут овог у финалу. Прво коло почело је ремијем 1:1 са Грасхопером у Београду, али је Звезда у Швајцарској славила са 4:1. Тој утакмици присуствовао је и скаут наредног Звездиног противника Ренџерса Валтер Смит. Смит је послије тог дуела тренеру своје екипе сликовито ставио до знања о каквој се екипи ради: "С***** смо!" Изабраници Љупка Петровића добили су први меч 3:0, док је реванш завршен без побједника 1:1.

Двомеч са Динамо Дрезденом у наредном колу обиљежили су инциденти навијача у Њемачкој. Прву утакмицу југословенска екипа добила је са 3:0, а UEFA је истим резултатом регистровала и другу па се Звезда нашла у полуфиналу најелитнијег европског такмичења.

Тамо их је чекао минхенски Бајерн, а послије 2:1 за Црвену звезду у Минхену услиједила је драма на ‘Маракани’. Михајловић је из ‘слободњака’ донио предност Београђанима, али су Баварци преокренули головима Аугенталера и Бендера. А онда…Једна од најпознатијих сцена у историји српског фудбала – акција коју је повео Југовић, наставио Просинечки, вратио лопту до Михајловића који је убацује у казнени противника, Агуенталер покушава да је избије али је шаље у своју мрежу за велико славље свих на стадиону.

Финале против Олимпика протекло је у неизвјесној борби и меч је завршен без голова. Звијезда је била боља послије пенала (5:3), а посљедњи је постигао нападач Дарко Панчев.

Међутим, тим који је почетком посљедње деценије 20. вијека направио највећи успјех, селектиран је неколико година. Илија Најдоски, Миодраг Белодедић, Дарко Панчев, Владимир Југовић, Дејан Савићевић и Синиша Михајловић стигли су 1988. године у клуб, док су годину дана раније уговоре потписали Роберт Просинечки и Драгиша Бинић. Резултати су стигли 1990. године када је Звезда освојила дуплу круну, што је била најава онога што ће се десити годину дана касније.

Послије великог успјеха, јавност је очекивала да ће екипа остати заједно и наредних неколико година, али се то није десило. Због дешавања у Југославији у року од двије године у тиму Црвене звезде није било ниједног играча који је играо у финалу у Барију. Чак ни Петровић није био на клупи.

Клуб су напустили Савићевић, Просинечки, Бинић, Стојановић, Шабанаџовић, Маровић, а касније и Југовић, Михајловић, Белодедић и Најдоски. Тако се због стања у тадашњој држави 'распала' екипа која остварила незапамћени успјех српског фудбала.

У књизи "Иза завесе: Фудбал у источној Европи" Џонатан Вилсон открива разговор са голманом Стеваном Стојановићем, капитеном тог тима Црвене звезде.

"Трагедија је то што никада нећемо сазнати колико добри смо могли да будемо", рекао је Стојановић Вилсону.

Поред Црвене звезде, на Гардијановој листи тимова који су расформирани за кратко вријеме нашла се и екипа Ајакса коју су чинили Ван Дер Сар, Седорф, Рајкард, Овермарс, Фрак и Роналд Де Бур, Давидс, Рајзигер, Клајверт и многи други. Послије побједе над Миланом у финалу и освајања Лиге шампиона 1995. године, тим је расформиран у наредне четири године.

'О'Лиријеве бебе' доживјеле су исту судбину крајем прошлог вијека када је Лидс био на врхунцу, баш као тим Порта коју је селектирао Жозе Мурињо и са њима освојио све што се може освојити. Реал је 2002. године феноменалним голом Зидана савладао Бајер Леверкузен у финалу ЛШ, а од њемачке екипе убрзо није остало ништа. Иста ствар десила се и са Пармом почетком посљедње деценије прошлог вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.