Џудист САД Ник Делпополо рођен као Петар Петровић и остављен као беба

Лондон - Џудиста Ник Делпополо, који је прије 22 године у Београду рођен као Петар Перовић, на Олимпијским играма се бори под заставом Сједињених Америчких Држава. Уочи прве борбе, овај момак, који не зна ни ријеч српског, приповједа невјероватну причу..., пише Ало.

Одбачен од родитеља, прве две године живота провео је у сиротишту у Никшићу. Усвојио га је брачни пар Делпополо и одвео у Њујорк.

- Иако сам рођен у Београду, моје најраније дјетињство је везано за Никшић, за Црну Гору. Из сиротишта су ме, на моју огромну срећу, извукли Џојси и Доминик Делпополо, дивни људи из Њујорка, и одвели у Америку. Нису могли да имају дјеце па су се одлучили на усвајање. Свака им част! Бићу им захвалан цијелог живота. Да ме нису усвојили, не знам како би изгледао мој живот, а о учешћу на Олимпијским играма да не причам - почиње причу за Ало, један од најбољих џудиста на планети, тренутно 12. на свјетској ранг-листи.

Да ли си икада био у Црној Гори или Србији?

- Био сам у Никшићу 2009. године како бих посјетио сиротиште гдје сам био прије усвајања. Остао сам двије недеље и за то вријеме пропутовао цијелу Црну Гору и Србију. Планирам да се вратим са својим родитељима, и то након Олимпијских игара у Лондону.

Да ли си икада покушао да пронађеш своје родитеље?
- Успио сам да сазнам ко ми је биолошки отац. Када смо се Џојси и Доминик и ја појавили пред његовом кућом, човејк нас је дочекао у дворишту наоружан вилама.

Комшије су му рекле да га траже неки Американци у великом бијелом џипу. Ко зна шта је помислио. Нисам му рекао ко сам, претварао сам се да смо купци који су заинтересовани за његово имање. Нисам могао да вјерујем колико личимо. Исти сам он, само што мој биолошки отац има коњски реп, али покрети и гестикулација су нам исти. Волио бих да се ускоро вратим и да му откријем да сам, у ствари, његов давно изгубљени син - закључује Ник Делпополо у ексклузивној исповјести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.